Samo je još jednom snijeg u Zagrebu pao ovako rano…28.10.1979…Mi smo stanovali na Savi, mama nam je došla preko vikenda u posjet, otpratili smo je svi na vlak, i otišli s kolodvora ravno na rođendanski tulum…
Bio je divan sunčan dan, štiklice i lagane haljinice… Kad smo ujutro izašli vani sve je bilo bijelo, snijeg do gležnja…
Nastao je urnebes, nas dvadesetak je trčalo i grudalo se niz Hercegovačku, ni džempere nismo imali a kamoli kapute i rukavice…
I onda je došla jedna divna gospođa s kaputima svog pokojnog muža, i sa suzama u očima rekla da to uzmemo, da bi njenom mužu bilo drago, i da je divno da smo tako veseli a siromašni…
Nismo imali srca reći joj da smo pijani!:-)))
Tekst: Lela Knežević