NAJLJEPŠI UGAO U OSIJEKU

Iz naše arhive/ objavljeno 16.11.2012./

piše: Jacky, allias Čuko
Draga moja teta Sonja …evo opet tvog Čuke. Ovaj puta sam imao opravdanog razloga što se nisam dugo javljao.

Ja znam da ti znaš sve o bolestima moga gazde …njegova upala pluća, pa to s prostatom, pa ovo, pa ono…

E draga moja, sve je to mačji kašalj u odnosu na moje zdravstvene probleme, ali to očito nikoga ne zanima. A jedva sam izvukao živu glavu.

Najprije me ugrizao krpelj i dalo se na zlo. Jedva me čika Hrvoje spasio. Kada sam malo stao na šape, onda sam teško stradao u uličnoj tučnjavi. Žrtva urbanog nasilja …tako se to sada kaže. I opet je čika Hrvoje imao pune ruke posla.

Ali što je tu je. Sada sam opet zdrav i apetit me služi, što i tebi želim od srca.

Vidim gazda piše dnevnik. On u Osijeku …on ovo, on ono, a Čuko se spominje onako samo na rubu, pomislit će svijet da me i nema.

Istina jest da se gazda i ja ne odvajamo. Već trinaest godina je tako. I istina jest da je putovanje u Osijek bilo naporno za gazdu.

I istina jest da nam je bolje ovako. Sve je to ok …ali spomeni bar malo Čuku da me čitatelji ne bi zaboravili.

E vidiš …to on namjerno ne radi. Neće priznati kako bi bez mene bio izgubljen u Osijeku.

Da počnem od početka.

Dok je moj gazda u bolnici ja čuvam auto. Pravim se kao da spavam, ali to je samo da zavaram lopove. U stvarnosti čujem svaki šum. Nakon bolnice vodim ga u šetnju na Dravu. Ni to on ne bi učinio da nema mene.

Na Dravi je jako zanimljivo. Ima puno pasa koje izvode svoje gazdarice u šetnju, pa gazda ima s kim pričati.

Da mene nema gazda bi samo sjedio po kafićima, ili išao u kazalište, ili u knjižnicu. Joooj što je to dosadno da samo znaš.

Osijek je stvarno super draga teta Sonja. Kud god okreneš samo parkovi. A u parkovima puno ptica, miševa, vjeverica… I pasa …naravno.

I u stanu nam je super! Nema televizora …ima …čak dva, ali gazda ih ne zna upaliti, a ja baš neću pokazati mu kako se to radi. Zato on puno čita, a ja ležim pored njega. Ponekad me malo i počeše po trbuhu što najbolje volim.

Danas smo bili u Tvrđi. Gazda je htio ići u neki Arheološki muzej, ali meni se baš nije išlo. Srećom bio je zatvoren. Ma ne znam samo što ima po tim muzejima. Imaju neke kosti …ali nisu uopće ukusne, a i rok trajanja im je odavno prošao.

Vidim gazda spominje neko slavno susjedstvo …neki pjesnik …šta ti ja znam. Imamo mi fino susjedstvo, ali gazda ga nije spomenio, ali zato je meni drago.

Svako jutro kad idemo u šetnju idemo prema Dravi. Najprije prema crkvi …to je za gazdu desetak koraka, jer on ima duge noge …i dvije samo. Ja svoje korake ni ne brojim. Jedva čekam doći do ugla. Tu me čeka najljepša cura u Osijeku. Zove se Lajka i ima četiri godine.

Ponjušimo se malo, pa onda krenemo svi zajedno prema Dravi …Lajka, gazda i ja.

Neku večer gazda nije skrenuo prema Dravi, već produžio ravno, a Lajka i ja otišli sami u mrak. Gazda vidio da me nema, pa zvao i tražio.

Javio bih mu se ja, ali naišli neki pijanci, pa sam morao braniti Lajku. Nisu oni bili nasilni, ali dobacivali su svašta nepristojno.

Ipak smo se našli gazda i ja na uglu kod Crkve svetoga Roka i kafića Rokus. Nekada su ljudi svecima gradili crkve, a sada otvaraju kafiće.

Taj dio …taj ugao u blizini je za nas najprivlačniji dio Osijeka. Gazda misli kako je tu stajala ona petrolejska lampa na uglu, koja lije svjetlost crvenkasto-žutu, a meni je taj ugao zanimljiv, jer me tu uvijek čeka Lajka.

Ne brini za nas draga teta Sonja. Gazda ima njegovu poeziju …petrolejska lampa i tako to, a ja imam svoje društvo.

Danas je petak i poslijepodne idemo u Brod. Imat ću što pričat prijateljima tamo. Lajku neću spominjati, jer bi onda svi htjeli u Osijek, a ja sam jako ljubomoran.

Moj ugao …moja Lajka.

Pozdravi sve čitatelje, a i tebi najljepši pozdravi i dođi u Osijek. Naći ćeš i ti u njemu svoj kutak.

Tvoj Čuko!