Bloger Krule Iz naše arhive
Bio bi ponedjeljak. Moj Likota bi sjedio u kuhinji, pušio „Kolumbo“ i pio kavu. Njegova žena Kata, bi ložila šparet… i baš pri ubacaju zadnjeg komada drveta u okvir špareta, zazvonilo bi zvono na ulaznim vratima.
– Kato, nema ko drugi bit neg poštar. Oš ti il ja? – upitao bi Mile svoju ženu Katu
– Neb ti jaja otpala da se ednom iti digneš sote stojlce! – pukla bi Kate ka raketa
Mile bi se diga, otiša do vrata, otvorio ih i vidio psa Rex-a kako nateže poštarevu nogavicu
– Dobar dan Mile, evo imaš poštu! – reka bi poštar mrtav ladan sa zakačenim psom na hlačama
– REX!!! Ostavde poštara jebati ćaća mater divlju! Puštajde ga!!! – obratio bi se Mile psu Rexu
Mile bi kratko popričao sa poštarem o situaciji u zemlji a Rex bi cijelo vrijeme držao poštara za nogavicu onako mirno bez ikakvog režanja i očima pratio razgovor između Mile i poštara. Pozdravili bi se i Mile bi se vratio u svoju stolicu a poštar bi do kapije hodao sa Rexom zakačenim za nogavicu. Rex bi ga pustio na kapiji, popišao se po vratima i vratio nazad glodati kundek od kalašnjikova.
– Kato, evo doša račun za rajzliku struje!
– Otvarajde ga da vidimo kolki je! – rekla bi Kate, a Mile potrgao kuvertu… uzeo njen sadržaj… u čudu ga pogledao i rekao
– Kato, vaki rajčun još vidijo nisam. Štoj ovo? Nekav brod na sliki… nekav grad… Kato krušna te mrva jebla, esil ti jope što naručivala iz onog TOPŠOPA… ćaća te ludi jeba?
– Dajde da vidim! – uzela bi Kata pristiglu poštu te nastavila
– Ajmeeeee, pa dobila sam nagradno putovanje!!! Znaš one lonce, noževe, nunčake i ping pong lojptice što sam naručla preko TOPŠOPA… eto ja se javla na nekvu najgradnu igru… i eto dobila… Mile što ovo piše, u kakav grad me šalju?
– Piše…“Poštovani“…
– Ne to Mile, ovo gore… nevdim ništa… cvikere nemam… ovo gore, štoj to piše?
– Piše… „Poštovani“…
– Jebli te poštovani, el ti govorim ovo gore!!!
– Kato jebem ga ja, gdje god pogledam piše… aaaaa… evo ga… piše… „Nevjork“. Nevjork!?!? Štoj to?
– Mile?
– Rec?
– Toj Nju Jork!
– Nju što?
– Nju Jork Mile… dobila sam put u Nju Jork! Ajmeee Mileeeee… Nju Jork!!! Znaš Marcu iz gornjeg sela?
– Što šnjome?
– Onat ošla u Nju Jork prije 60 godina!
– I još je u otom Nju Jorku?
– Je, al pod zemljom. Zgazijo je nekav trajvan tamo… al ponjoj znam gdjej taj Nju Jork!
– Pa gdjeje?
– U Amerki!
– Amerki!?!?
– A-a… Amerki… Mile, ja nemežem ić nataj put… tiš morat ić… ja moram kod dojktora na pregled u petak.
– Ja u otaj Nju Jork!?!?
– Ja nemerem… aj ti!
– Štoć ja tamo!?
– Mile… aj svjeta malo vidi… pa nisi iz sela izaša odkatse rodijo!
– Tis ka vidla!?
– Bila ja u Zajgrebu dvaput!
– Jeba te Zajgreb… u Gospću nikad bila njesi… ja esam 5 puta!
– Jeba te Gojspić!
Nakon 4 dana rasprave, Mile bi ipak pristao da ide na putovanje. Dan prije putovanja, Mile i Kata bi spremali torbu. Mile bi govorio sve što mu treba i to prema popisu kojeg je sam sastavio:
– Kato… esil stavla u torbu vojne čizme?
– Esam!
– Antibiotke?
– Esam!
– Duge gaće?
– Štoćet duge gaće u 7 misecu?
– Esil škare stavla?
– Esam!
– E pa ako imam škare, lako ja od dugi gaća napravim kratke!
– Aha… imaš pravo.
– Kožun?
– Esam!
– Ličku kapu?
– Esam!
– Plakat od HDZ-a?
– Esam!
– Špek?
– Esam!
– Čuturcu vode?
– Esam! Mile… el teb treba pasoš?
– Pasoš?
– A e
– Stavde ga… nikad neznaš. Esil mi stavla pištolj?
– Esam Mile, evotga u vojnim čizmam!
Mile bi se to jutro prije puta izljubio sa ženom Katom… obiša bi sve parsce u prasećaku i u suzama se oprostio do njih. U štali bi zagrlio svih 6 krava i sa svakom popričao… svaku bi i poljubio. Nije bilo previše vremena za opraštanje.
Mile je ušao u lokalni autobus koji ga je prebacio do Gospića, a onda presjedanje u drugi i put u Dubrovnik. Mile bi u Dubrovnik došao oko podne. Do dubrovačke luke, gdje se trebao ukrcati na kruzera koji ide ravno u New York, Mile se vozio taxi-jem te je cijelim putem taksisti pričao o ratu:
– …majkem mile… tot je tako bilo moj gospodne tajksista.. da je men neko priča da ćem 91-e dok muzem krave, tenk proć kroz štalu… jab mu jeba mater… al protutnji on ka Čačć Mađarskom… esil ti to mene doveza u otu luku?
– Jesam gospodine, to vam je luka… kruzer vam je ravno ispred nas.
Mile bi izaša iz taksija… u ruci bi držao torbu… ispred njega bi bio ogromni kruzer. Mile bi stajao u hladovini istog i sav u čudu rekao:
– Kru te jeba, kolka zgrada!!!
U tom trenutku, Mili je prišao član posade kruzera, inače crnac te upitao Milu:
– You are mister Mile?
Mile je desnom rukom lagano posegnuo za pištoljem u torbi…
tekst napisan 12.02.2013.
autor: Bloger Krule
(Sad svi vi što mi kradete tekstove i stavljate sebe kao autora, imate priliku dovršiti priču…)