SAN O RAVNICI

Mirjana Blašković

Noćas sanjam orah stari,
već odavna ga  tamo nema,
ispod njega didu moga,
sa šeširom mirno drijema.

Dok večer se spušta nad ravnicom,
umorna duša za snom žeđa,
dida se sjeća žetava davnih
i suze rukom otire s vjeđa.…

više

U TVOJE IME

Vinko Pavić

Pogledom smo u Tvoje ime
Dozivali utihu mora,
Ulje za svijeće nutkali
Svim ludama na drugim obalama
U ritmičkom otkucaju Tvoga srca.
Ogrtač Tvoj pun snage i ljubavi
Navlačili na se
I slutili smisao otkupljenja…

više

LIPA RIČ

Marko Jareb

Živilo se siromašno.
Kuvala se maništa i angriž na ulju.
Obarili bi se grci oli prilipci.
Botnice su bile tvrde ka’ kamen.
Tribalo hi je kuvati dvi tri ure i višje.
U vrtlu je uvik bilo blitve, broskve i rodakve.
Uz ki kumpir i malo ulja mogla se popiti i bevanda.
Kruh se peka za najmanje dva tri dana.
Dobro su došli i gavuni oli srdele.
Brudet od oborite ribe nisu svi mogli priuštiti.
Meso je malo ‘ko ija.
Samo se za Božić oli Uskrs znalo ispeći pivca s kumpirima.
Za Badnjak se kuvalo zelje i frigali su se gavuni.
Fruća je bilo po intradi.
Ča je bilo od ovac’ to bi se sve prodalo.
Tribalo se doći do šoldi.
Imalo se za živiti.
Svi su bili zadovoljni.
Pivalo se i družilo.
Malo je ‘ko radija u poduzeću.
Onda su liti na ferije počeli dolaziti naši iz biloga svita.
Počelo se peći kremenadle i kolače.
To nisu neki mogli imati.
Radi toga su ljudi počeli biti ljubomorni jedni na druge.
Danas nikomu ništa ne fali.
Ali niko nije zadovoljan.
Na cijenu je došla zemlja uz more.
Sve se počelo računati u eurima.
Skoro brat s bratom ne priča.
Ali svi imaju mobitele, u kući po dva tri auta,
a svi kukaju i ronzaju jedni na druge.
„Ja se moran za te boriti. Ti mene ne razumiš.“
I onda dođe ovo ča dođe te se ni najbliži
skoro ne druže zbog pandemije.
Čoviku se tako malo triba, zlica, pirun, pijat, teća
i malo kruva, ki kumpir, ka ribica i bokunićac
mrsa te da ima di leći, ča mu višje triba.
Možda mu triba samo lipa rič.
A nju samo u Njegovom nauku može najti.
Ništa lipoga nisan čuja o njima. Ja nisan ugrožen od
onoga priko magistrale nego od njih.“
„Hebeš čovika ki je pogazija svoju rič.“
„Malo hi je ki nisu pogazili svoju rič.“
Uvik se čovik veziva’ za rič, a vol za roge.
Danas samo priznaju crno na bilo. I eure.…

više

ŠUMI

Ivan Babić

Ti si stakleno biće
S plućima od klorofila
Ciljaš u srce neba
Strijelama stabala
Upijaš korake
Mahovinom i gustom smolom
Udišeš izdisaje
Bršljanom i korom…

više

ŠTO REĆI

Miljenka Koštro

O svemu i svačemu stihove slažem
I nije važno odakle sam i tko sam
Budna sanjam, po stoti put kažem
Molim, ne budite me prije pola osam

Rima mi je kao dobra stara kuma
Slobodan stih jutro, prijatelj drag…

više

JUTRO POSLIJE

Uz Dan žena

tekst: Anđelka Korčulanić

Podigla sam se, protrljala oči, poravnala zgužvanu haljinu, uzela veliki kovčeg pretrpan demodiranom odjećom i bolnim sjećanjima kojih se iz nepoznatih razloga nisam odricala i teškog koraka krenula dalje s gorkim osjećajem prevarenosti, usamljenija no ikad prije.

Sivo-plavo vodnjikavo nebo, repom okrenute sjeveru, užurbano su prelijetale ptice.…

više

VOLIM TE

Sven Adam Ewin

Sve nježne riječi koje ti stihom pišem,
Ja nježno skupljam. Onda ih ukraj stavljam.
Neke popravim, neke gumicom brišem,
Da iste riječi u stihu ne ponavljam.

Pritom, priznajem, imam golemu tremu,
Kako, između mnogih, najbolje naći?…

više