Puhnem u krošnju, a s krošnje padne lišće.
Puhnem u drugu, padne i lišće drugo.
Treća me gleda pa lišće stišće, stišće,
Ali se nije mogla braniti dugo.
.…
Čekaš me, neumoran u čekanju,
nestrpljivo želeć´
obgrliti me bokovima uvale
i zapljusnuti valom po obrazu
zbog tvojih strepnji noću,
a tisuću puta rekoh, više te volim…
Kraj je konac konca na kalemu želje
Vraćam se tebi kao pjesmama
Puhnem u krošnju, a s krošnje padne lišće.
Petnaest je premalo
Danas je dan
Ja koračam
u vrimena stara
U kamenjaru između dva kuka,