Za srce i dušu

više

Joso Špionjak
Usamljena ptica drhti na hrašću,
a veljača zavijena u šutnju neku.
Sanjaju li možda o hodočašću,
u zemlju topliju, njima daleku?

Mrtvo je sve od zimskog sna.
U čestice zraka uvukla se tuga.
Čuje se katkad još jeka zvona,
dok plovi oblaka kolona duga.…

više

više

Iva Damjanović
Moj grad
Pokrije me sivim  košuljama,
legne pored mene,
pa kaže u nijemom filmu smo.
Ko će koga dublje da udahne
Divan u toj nedoumici
Dok spavamo obraz uz obraz
Uvenule su mi fotografije
Sa portretom ptice…

više

više

Marica Žanetić Malenica
Obukoh se na brzinu,
napuštam kućni prag,
pratit ću jutros dušu
slijediti  joj trag.

U ambijentu galerije
međ’ skulpturama meštra
bez prtljage prozaičnih stvari
opuštam se, spremna…

više

Marica Žanetić Malenica

Osmijehom smjelim
krasim svoje lice
dok nakon godina mnogih
pišem ljubavne verse
perom žene smijalice

Koja voli ovo čudno stanje
kad ne pomaže više
ni pamet, ni znanje…

više

Katica Kiš
Zastani načas brate dragi
zaustavi trku svakodnevnu
i osluhni želje duše svoje
što za nebom žudi.
Otari suzu tuge i očaja
zaboravi na čas brige života ovog
što prolazi brzo kao sjena.
Ne lutaj više bespućima
gladan sreće, istine i pravde,…

više

Von:  Antun Branko Šimić (1898-1925)

Suche Gott nicht denkend;  in der Leere
wo der Gedanke, der dunkle Schatten, sich verliert.
Gott umgibt dich, ist immer in der Nähe
in den Dingen um dich, im Klang und Schweigen.

Gott ist dir immer am nächsten von allem;
du berührst ihn mit der Hand,
erblickst ihn in der Farbe des Himmels;
Gott lächelt dich an aus einem  lieben Gesicht…

više

Joso Špionjak
Es klopft jemand an der Tür.
Sanfte Frage ist zu hören:
„Liebe Freunde wo seid ihr?
Dürfen wir mal kurz stören?“

„Wieso kommt ihr zu uns heute?“-
kontert Stimme mit Neugier.
„Wartet doch mal, fremde Leute:
Aus welchem Land seid ihr?“…

više