Vanja Škrobica
premalo san gušta
u teploj litnjoj kiši
i igra na krpaša
bosin nogan
u kaški
zalazak sunca nije mi bija
ništa posebno
čudija san se di to judi vidu lipotu
ritko kad san se
s klapon družija
iako lipi tenor jeman
nisan iša ni na fešte
na balote, trešete
premalo san pija
nevoljko za kominon
s judiman sidija
malo sam jubija
škrto dariva
nikad nikome
do kraja virova
malo san se smija
u grču i straju
češće san živija
drugi put ću znat neusporedivo više
živit život
(ma ništo u meni viče:
“nima drugi put”)