Marija Juračić
Ja srce moje zatvorih u kamen
u njemu sada zatvoren je stih
ne želi dalje, ostaje ko znamen
da sve je privid i odlazak tih.
Svijeće već trnu, a vene cvijeće
te bijele ruže za rastanak naš
plavo i teško spušta se veče
nebeski je slikar odabrao gvaš.…
Od vjetra se skrili
Duboko iz crne utrobe zemlje
Ovo je jako čudna priča
U noćima kad aveti gmižu
Još jedno