tekst i foto/Nikša Smoje
Stiže lipi blagdan – Sveti Nikola. Poznat kao zaštitnik dice, pomoraca, divojaka, siromaha, studenata, farmaceuta, pekara, ribara, zatvorenika, trgovaca, putnika, otoka Sicilije, pariškog sveučilišta i mnogih gradova i mista širom svita, upravo sam se sitija i Komiže na otoku Visu.
Ma koliko posla i obaveza za svetoga Nikolu (Mikulu). Ostavimo malo ostale sa strane i uvatimo se samo pomoraca.
Kad se sitim miseca svibnja daleke 1981 godine, kad pogledam malo ove fotografije, kad… stvarno ti sveti Mikula ima s pomorcima puno posla.
Te godine sam ka (gospodin) radiotelegrafista plovija na brodu MOŠA PIJADE. Jo lipoga posla, grijota šta su ga ukinili.
Najprije smo od malog mista Nanaimo na Vancouver islandu krenili dužobalno cca 480 NM prema sjeveru, do granice Aljaske, do Kanadskog gradića Princ Rupert. Nakrcali brod drvenom puplom za proizvodnju papira i priko Pacifika put južne Kine.
Dosadnoga li brodskoga života, misec dana čiste navigacije, nigdi kopna, nigdi broda, di koji dupin, ili nas nadleti albatros – začuđeno pogleda i produži svojim putem.
A da ne bude baš sve tako dosadno, imali smo kvar u makinju – sta brod nasrid Pacifima, bilo je par rođendani, a dobro smo se i izvaljali. Iskusniji pomorci kažu da to nije bilo ništa, šta su oni nekad davno …bla bla bla … priživili.
U svakom slučaju, tih par dana spominja se i sveti Mikula.
Izgleda da nas je čuja, da nam je usliša molbe, pa smo se dokopali Kineske obale bez nekih većih problema.