TA KULAJNA ŽUTA

Iz naše arhive/ objavljeno 23.02.2015.

Ivan Dobra Žirjanin

Cvitu mom Ljiljani

Barenko da san Ti ta kulajna žuta,
ča je nosiš, draga, kolo svoga vrata
da je maziš svakog trena, svakog sata,
ne mareći di san ol’ ka’ ću sa puta.

A buden li ika’ ja kulajna Tvoja,
svitli’ ću ti noću poput misečine
čin me Tvoja ruka blagošću dodirne,
i da vajik, potle, budeš samo moja.

Barenko da san Ti ta zlatna kadena,
ča se s Tobun ziblje u pini marete,
nek’ nas navik sića na riči Ti svete
ka’ si srcen cilin postala mi žena.

Rodin li se jednom u Tvojoj kulajni,
srca će nan biti puna naši’ tajni!