piše: Ivan Tumbas
Gledam, vrime prolazi frtalj po frtalj, mi Bački Bunjevci-Hrvati uvik cupkamo na istom mistu i visčinimose da nam sve iđe potaman, al očin, neiđeno naprid neg nataraške.
Ajak nije kogot bi kazo, ta sve iđe ku podmazano jel pasira punit svoj buđelar i malo po malo vedlikovat svoju ćud, ta ko nebi kad su njevi stari ji naučili kako bolje isti meso, nag suparnu čorbu. Oni nikad ne poste, sve im trbuvi se niki naduvali, virnici pravi kogot bi kazo.
Neg gledajuć s grede ovu našu čeljad kazo bi zdravo nam dobro iđe, kad se spuštim u doljaču onda se borame vidi kako smo zakorovljeni koji kakim lošim pridstavnicima koji nisu dobri pastiri za našu čeljad. Jedni nesvisno čuvaju svoje bunjevačko podrijeklo ili ime, bez prezimena, što u čitavom svitu je fenomen, koji će moždar jedared digot bit zapisan ko jedinstven primer, kogot pivac kopun.
Pak, ta nama je demokracija donela širom otvorena vrataca, može se svi bavit politikom al kako gazda zapovida, igrat Bunjevačko kolo nalivo i prkosit samim sebi sa izabranom lipčim polovinom ortodoksnom virom. Naša čeljad su kadgod divanila da se baćo sluša u familiji, danas naš svit asnira inkab ta kako “mama” kaže, jel bo šta će kajzti rodbina ako sazna za baćino prezime Rvacko.
Bolje je verovatno opcigovat, plećkat, lagat, bit lopov, nosit zakrpu čitavog života, ćuška, očupani brkovi bole i unučad.
Borame to sad niko ne haji, sad je brend voziti lipe limuzine, đžondirove traktore i kombajne, davati u lemoziju za zahvalu što sitnije novce il spuštati stara pucad, smijat se sa svetinjom, prošlost se brzo zaboravlja ili se nameće teza zaborava. A kad čilaša okrene stražnjicu pa krene sve nataraške svi se niki čude šta ji Svevišnji kažnjava, neznadu se ispovidat, jasapidu, bolje se bavit politikom, tute je zlatna kredlika.
Imademo mi druge pastire koji čuvaju, ime i prezime. Ta to su naši dragovoljci prosječnih godina kojima se mož pridružiti samo uz uvjet brenda sjeda vlas, poslušan bit, bez upita, volit svoju tradiciju uz dobar paprikaš, klimati glavom i gledat dolje ponizno, dizati ruke uspravno, primati sms poruke.
Imenjaci nevolidu prezimenjake jedino su im jedared izašli u susret u saboru kad su sjedeći u klupi aklamacijom priznali svoje imenjake za posebnu naciju i potom izbrisali iz statuta Bunjevačko, tu su pokazali bracku ljubav i nesebičnu složnost.
Prezimenjaci čine u našem korpusu većinu u svim institucijama al dise oni uvate u koštac sve probleme rešavaju dijalogom sa svojim “pusiborat” partnerima što su u tajnosti sklopili ženidbeni savez pod okriljem tajnosti.
Rešavaju problem u našoj zajednici od obrazovanja, kulture, športa i svugdi su priznati, al nisu dobrodošli gosti, pa ih izbegavaju na većim i značajnim skupovima, di bi moždar pročitali po koju rič za ovu našu očupanu Bunjevačko – Hrvatsku granu, makar to bilo u Srbiji ili pak Hrvatskoj.
Unas nikad nije alvatno uvik sami sebi napravimo komediju na naš način pa nam se smiju u lice, to se desilo na sjednici grada za odabir počasnog građanina Nace Zelića di je svit mislio, ta ovo je kandidat na svom mistu, jel i imenjaci i prezimenjaci složni tu nema pokrke kad, opac, gazda ubacio dobro podmazanu košćuru pa vidi čuda goropadni jedni na druge, glavešine na odmoru, siroma dica vruća telefonska linija neradi, nesmidu ništa kajzti jel zavit prikršit nije mala stvar, nato u kontra odbrani staju prodati lideri huncutom tobož odbranom.
To je kugot vile široki paroški gurat prid oči našem Naci dok “pusiborate” štogot zavrtilo u trbuvu pa su u vrime glasovanja morali hitno u reterat, dije sad sročen testament. Najdared jedan dida iz doljače viče, šta vam je čeljadi ovo morate izglasat sad, jel posli , ako ne, ja ću vas iz bajskog groblja noćima uznemiravat.
U folkloru smo naj, al gledajuć s grede a doljači izdaje istinu, Bunjevačko Kolo, KUD Mladost sve isti scenario, ko povlači konce kogot iz senke dok se novoformirana folklorna ustanova sa poznatim facama koreografima prezentuje se procvat.
Dok pozitina novija vesela vist je izravnat račun Bunjevačkog kola, kojeg su vrimenom nabasali predhodni mislioci al niko se nije podupro sa debljim buđelarom. Pripovitku čula jedna kofa na hetiji, pa veli aje iđem ja tamo kad se najdared dile novci, to je tribalo dočekat, jel stalno uzimat nikad ne domećat mora propast.
Fala dobrim ljudima za pomoć, mislim pasiraće imenjacima i prezimenjacima ako budu dobro pazili jel sad su se i mlađi izveštili, pa pazite izabrani u nadzornom odboru, jer novci su čudo, da nebi koga god nevinog optužili za lopova.
Kad upadneš u šenflik kod ograde teško se iskopeljat tako i ovo naša bracka ljubav trajaće dok gazda bude dobro darivo, jel kad te napasti nebidne jopet će mo se uvatit u zajedničko kolo, ispovidit jedni drugima, al smo bili marve, dok su naši didovi prošli te škule pod drugom perlicom sa istim scenarijom.
Na poslitku možda čeljad neznadu žito je tušta rodilo kaže škatulja i naši niništri, pa se cina žita mora spuštit, nema ni vlage, a čisto, di zavrnit odavno su oni recepat sročili dok naš salašar koji nema silose i velik tavan mora pridat, bez da zna cinu za koju pridaju žito, nedaj bože ukasnit sa porezom odrit će kožu čoviku sa kamatom pa ti onda glasaj za vandrovače koji u kampanji daju šećera, brašna , ulja i nebi spominjo čime se još potkuplivali, znade naša čeljad, sa mo se triba uvati u njevo kolo pa makar to se sigralo i na ravnoj gori.
Uzdravlje!
Manje poznate riječi:
Šenflik-vrsta bodljikavog korova
Kopun- kastriran petao
Asnira- upotrebljava
Aklamacijom – prikazom
pusiborat- prijatelj
doljača- nizina na zemljištu
Marva-goveda
vandrovač- skitnice
Huncut- snalažljiv
Buđelar-novčanik