ŠUNEDLE U BOČKORE

piše: Ivan Tumbas
Nije mi dosta zorta, što je ogriv poskupijo, već su mi se i đonovi na opankama izlizali, a k´o što znate, za misec dana triba platiti kaznu od tri iljade, za svu ćelavu gumenariju i točkariju.

Tako i moj komšija Očenaš Janoš, zdravo pcuje, al’ mađarskom,da ga Dačo nebi razumijo. Ima on dva murata: Vučka i Pudlicu.

Kaže, nije to što mora uvrtit svakom konju po osam oštri kandži u ploče (podkove), jel svaki konj ima dvi pridnje i dvi zadnje vuče. Nevolja je u tom, što i špediter mora podkajlovat zimskim gumama! Pita me komšo, jel to mora samo kad snig pada, jel do prolića, dok ševe ne zapivadu?

Nisam znavo što da mu kažem, a nisam ni mirodavan. Najbolje da mu to milicija objasni. Dobro što po cijo dan maždi kiša, pa možem na miru umotati manilom točkove na bicigli.

Veća je nevolja sa tragačima. Hajd´, ovog zdrvanim točkom možem podklincovat, al’ šta ću s onim gvozdenim? Valjdar milicija neće svrćat u avliju.

Srića što sam na vrime, dok još nije počela jagma i opća grabež, kupijo podrug kile šunedla, pa tako, sad polagacko podkivam obuću. Valjda ću završit na vrime, dok netribalo vadit peršin i šargaripu. Samo ne znam šta će cefreši, kad prid zoru ispod astala, jel jendeka ukopčadu pridnju vuču???

Cigurno se pitate: zašto je sve to došlo, k´o „program plus“,na vaku bidu i sirotinju?

Sve je to čerez krize. Ajd, sirotinja već navikla na posnu i nemrsnu ranu, al’, sad, dio krize i guzate grize! No, prava je srića, što ti masniji imadu mlađahnog ministra, koji njim je oma podilijo milošće. Siroti, fasuju svega pedeset iljada na misec. Razgaćio se ministar, k´o miništrant, zvoncem na velikoj misi, pa dili novce, ko’ svoju prćiju!

Al’, ne lez vraže. Zareži na njeg bisni tigar iz Prota:- Ajde Ficko, na noge lagane, da ne bidnu lađane, pa poteži konce, da ne tešem kolce! Valjdar imadu štogod još iz mladi dana. E, al’, sad je Ficko posto hamišniji.

Mali Dačo, tako ti fotelje! Ispuni  mi priko raje želje, te ispoštuj “besu“što si dao D.S. u, sad prikošedio se „plavima“.

Cigurno se pitate, odkaleg ja to, nako, kontra-zvanično znadem?

Neznadete vi našu obavištajnu mrežu P.NJ.I.C.(Plećkuše, Njuškaroši i Cinkaroši). Oni su sve do skora obučavali, kako u ataru triba tražit vodu, po velikom pravu ispod četri šuka, al na mrginju?

Odgovara spremno Dača (i on gricka od istog kolača): – Pa i do sad je tribalo guma s debelim đonom na vučnim točkovima, al’, hajde, ošajdariću i na one nevučne.

Malo je Dačo.Udri i na avto-prikolice i po dvi za rezervni točak!

Šta će njim po dvi za rezervni?

Pa ako mu se rezervni probuši, čime će ga minjat? Uncucki se nasmiši Vučko.

Mi, tu mislim na nas, ispod dvaest iljada, pa do šešira prid crkvom, ne možemo, ama baš ništa. Sudbina nam je k´o snaši posli svatova. Svi  ili i pili, a samo ona platila!

Al’ ću moju limuzinu, boje zarđalog pleva, otirat u guvno i sadit badanj kuružnje na nju. Jeptinije je od antifriza i čekati proliće, da se digne ševa. Al kako koji hantrag ić na prela, koja će začas dotrčat, a baćo nedadu upregnik vrance jel se biji da se ne prilade a pozna mene, kad triba ić na salaš boljeme poslat rad smrti, neg krenit.

Pito ja baću možem uzet sonca pa metnit lipo kuružnje i ajc, al baćo neda pokrke, ni da čuje, ponda kad sve prođe i vašange, metnit moju limuzinu u guvno pa zatrpat kuružnjom, dok ne propiva ševa.

0 0 votes
Article Rating

Related Post

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments