piše: Ruža Silađev
Rascvate se vrba, Cica – maca za Cvitnicu, po dunovcki poloja, oko kojikaki bara i barica, oko kanala. Rasla je samo jednu godinu i već se podiči lipotom. Taku žene najviše volju ponet na misu na Cvitnu nedilju.
Već unaprid desetak dana, muški budu uputiti na mista di ima Cica-mace da nasiku naramak, da se ne bi omalili, jel da ne bi trefijo snig zavijat, jel kaka jaka kiša stala padat, pa se onda do njoje ne može dojt.
Donese se doma, a žene doma narižu šarene vune svakake fele. Malecke komatiće. Te komatićke vune svežu izmeđ cvitova na vrbinomu prutiću. Tako Cica-Maca bude pošarana skoro ko kriškringli na Božić.
Svi pošarani prutići se svežu zajedno u puket. Svako žencko čeljade a oće i muški latit puketić, pa na misu. Cica-maca se dično i posvečano nosi. Na mise je župnik blagosiva.
Ako kojim slučajom na vrbe ne bude Cica-mace, onda se nasiku samo grančice vrbe i to se nosi na blagosov. Zameriše crkva na vrbe i na proliće, pa se spomenemo na slavni Isusov ulazak u Jeruzolim.
Cica-macu već otkad znamo za se poslipodne nosimo na groblje. Na svaki grob se zabode po jedan prutić.
Isto tako ponese se na njivu i u vinograd. Zatakne se u zemlju da bude blagosivana, da se cila zemlja i živi i mrtvi spomenu da uzdizan do nebesa danas, sutra već možeš bit popljuvan.
K’o što je bijo Isus.