Ivan Dobra Žirjanin
Drža san te ka kaplju na dlanu,
čuva san te i noći i dane
i ljubija suzu tvoju slanu,
čekajući da ti sunce grane.
Otiša san, bolje nisan moga,
u svit bili di i moja klapa,
i prez škole i zanata svoga,
u trlišu, a na glavi kapa.
Žirje drago, misto moje rodno,
u tebi mi moja mladost projde,
ono vrime i grubo i zgodno,
za te živin žudeć da ti dojden.
Dojti ću ti, ubrzo ćeš znati.
Dočekaj me, radosti mi vrilo,
jer te volin kajno dite mati
kad ga smisti u teplo joj krilo.