Ivan Dobra Žirjanin
Kada se poklopu
škvere tvog reloja,
odma vas zadrćeš:
nije l’ ona moja?
Misli li to na me
baš u ovon trenu,
jerbo je u srcu
u svakon vrimenu.
Pa se opet pitaš:
jesan ili nisan
baranko još zeru
u njenin prsiman?
Tako vrime teče;
prolića pasaju,
pravog odgovora
jošće ti ne daju.
A škvere kaj škvere
vrtu se, okriću,
i iznova istu
pričaju nan priču.