piše: Ruža Silađev
Mi curice, druge, jedva smo čekale da maličicko narastemo. Da imamo deset, dvanajst godina. Uglavnomu sve parice. Onda su nam rekli da smo divojčice. Još uvik smo nosile pletenice, a koja se dala na modu, upletala je kiku, jel u jedan, jel u dva repa.
U ti godina smo mogle vodit „Kraljice“. Kraljice su se vodile na prvi dan Dova. Bilo je više grupa Kraljica. Išle su po cilomu selu.
Prvi dan Dova, oma posli ručka, nas dvanajst druga i dva muška, isto naši parnjaka, smo se opravljali već po dogovoru. Kadgod smo se uredile u pulanke. Plećke, pulane i vezene skute i srvijancke pregače sa plantikama i uškima. Kadgoda u košuljce, suknje i svilene pregače. Na noga, nuz pulanku sandale, a nuz suknju šarene vunene ljope. Muški u srvijancke vezene košulje, uroljane srvijancke gaće i šarene, vunene ljope.
Mi, cure, smo glavu zakitile sa bilom voštanom krunicom. Nas deset smo bile „Kraljice“. Jedna je bila „Mlada“, a jedna „Torbonoša“. Mlada je imala krunicu sa voštanim cvitom i šlajerom, a na noga papučice. Torbonoša je bila uredita ko i Kraljice, al je nosila na ruke bili ćilimac i košaricu od pruta. Muški su se zvali „Kraljevi“. Oni su u ruka nosili svako po jedan štap. Na svakomu štapu su bile pribacite ušreg dvi žalinke, jedna nuz drugu. Ko forme barjaki.
Sokakom smo išle u par. Dvi po dvi.
Prvo su išle u paru Mlada i Torbonoša.
Za njima sve ostale Kraljice u paru.
Na začelju Kraljevi sa pristrane dignitima „barjakima“.
Jako smo se žurili sprimit i krenit. Bilo je po selu puno Kraljica, pa ondak ko je prvi taj najviše i dobije. Kraljicama se davalo milošće. Prvo idemo u popovcke dvore. Kuckamo na vrata i vičemo:
– Župniče, tribu Kraljice?
– Tribu, tribu…Ajte!- uvik je taki odgovor.
Kad unidemo u župni dvor Torbonoša išče:
– Dajte nam jedan stolčić!
Uvatimo se u kolo za ruke. U po kola Torbonoša metne stolčić. Na njega ćilimac. Posadi Mladu. Na njezino desno rame metne desnu ruku, a košaricu isprid Mlade. Okrećemo se i kod župnika pivamo:
Mi dojdoše ovde
U popovcke dvore
Popovcki su dvori
Šindrom ošindrani
Svilom izvezeni
Zlatom popunjeni.
Kraljevi stoju iza kola, naspram jedno drugoga, desnom rukom držu barjake na zemlje (ko forme zabodene u zemlju), odručite za dužinu ruke, ušreg. Kad zapivamo:
Okreni se Kralju
I dva i tri puta, ljeljo
Ajd na smiljevo polje
Da smiljke beremo
Kralja da kitimo
Kralja i Kraljicu ljeljo
Kuma i kumicu, ljeljo,
Oj ljeljo!
Kraljevi prominju mista. Mlada se diže, a Torbonoša baca ćilimac uvis kolikogod može:
-Alom, dajdalom!
Dočeka ga u ruke i kaže gazdarice kuće:
– Tolika vam konoplja narasla!
Kod pope smo se trudili da stignemo prvi. Zadnje Kraljice i’sela što dojdu najkasnije, dobiju najmanje. Kod njega dobijemo novaca. Novci se metnu u košaricu isprid Mlade.
Dok nije bijo socijalizam išlo se i kod učitelja i učiteljice. Nike bake bardu kako ji je učiteljica Bešlinka uvik lipo dočekala i nagradila. Kod učitelja, doktora, kuršmita i druge gospode se pivalo:
Mi dojdoše ovde
U gospocke dvore
Zaspala gospoja
Pod žutom naranđom
Ustani gospojo
Gospodar je budi
Došle su kraljice
Šta ćemo jim dati
Mlade ćemo dati
Burmu pozlaćenu
Kralju ćemo dati
Konja nejašena.
Okreni se Kralju …
Sve ostalo se sigralo ko i kod župnika. Posli gospode idemo redom po komšija i rodova. Na vraci vičemo:
– Snašo tribu Kraljice?
– Tribu, tribu!
– Koga imate tude u kuće?-pitamo mi.
– Ta, imamo jednu curu!
Povatamo se u kolo i pivamo:
Roljanka divojka
Dajte nama rolju
Mi ćemo je udat
Za popova đaka
Koji perom piše
Od orlova krila
I od sokolova ljeljo …
Okreni se Kralju…“
Ako u kuće di dojdu Kraljice ima samo jedan muški, dite, jel momak piva se:
Momče perjaniče
Dajte nama momka
Mi ćemo ga ženit
Somborckom divojkom
Koja nosi dara
Dara tri tovara ljeljo …
Okreni se Kralju …
Na pitanje Kraljica koga imate tude u kuće puno više je odgovora bilo:
– Imamo i momaka i divojaka!
Onda smo pivale:
Momče i divojče,
Dajte nama momka
Mi ćemo ga ženit
Somborckom divojkom
Koja nosi dara
Dara tri tovara ljeljo …
Okreni se Kralju …“
–Iju cure, kako jako lipo znadete pivat!– više put bi rekle gazdarice u čijemu smo dvoru. Spuščale bi u košaricu koji dinar, jel koje jajce više. Mi smo onda još bolje pivale. Sve nako!
Momče i divojče
Roljanka divojka
Dajte nama rolju
Mi ćemo je udat
Za popova đaka
Koji perom piše
Od orlova krila
I od sokolova ljeljo …
Okreni se Kralju …
Di koja gazdarica je jako šporovala. Ako bi dala samo jedan dinar, jel jedno jajce, mrnđale smo čim izajdemo na s’kak:
– To ti je špoj majstor! Prava baba Koprićka (ta je šporovala i kad salat prodaje. Ne bi se pribunila, pa dala koju više)!
Potrefi se digoda da u kuće nema dice. Ritko je bilo da su otac, jel mater bili jalovi, al je često bilo da su dica poumirala od svakaki bolesti. Potrefilo se da se rodilo i nji čak po deset, a otac i mater ostanu sami. Kad nas gazdarica pušča u dvor da vodimo Kraljice pivali smo:
„ O Kraljeva majko
Izajdi na polje
Pa pogledaj gore
Oće l biti kiše
Kiše i odviše ljeljo
Ajd na smiljevo polje
Da smiljke beremo
Kralja da kitimo
Kralja i Kraljicu ljeljo…
I tako od dvora do dvora, od sokaka do sokaka, pa obidemo cilo selo. Kad projdemo kroz korzu, momci i divojke se korziru, pa nas zaustavu u po centra sela:
– Ajte, cure, i nama otpivajte Kraljice.
Oma se mi ukalašimo kad znamo da ćemo dobit. Rasporedimo se jel prid crkvom, jel prid omladinckim domom, jel isprid bude baka Stane novinarke. Otpivamo naše, Torbonoša baci uvis visoko ćilimac i onda momci počmu bacat novce u košaricu. A svaki bi da se pokaže da je gavaler.
Kad košarica bude puna, što jaja, što novaca, idemo doma. Podilimo se i ajd kod Pere Berneta prodat jajca. Na alku. Pera je mirijo jajca na alku u nikoliko klasa. Sa’smo istom bili srićni i zadovoljni. Tu noć sve spavat nemožemo o’dragosti. Imamo novaca za sutra it kod Gospe. U Doroslov.
Bože, osvane sutradan! Drugi dan Dova. Onda je bijo naš dan. Kazala se šokačka misa ko i u današnje vrime. Uranimo ko višci i vištice, pa prid crkvu! Poredamo se u procišion sa svim svitom. Na čelu Raspeće, pa ajd pišice doroslovačkom štrekom upravo do Gospe na svetu vodicu di se ukazala. A, cila puta pivamo svete pisme i molimo se ko i očevi i matere.
Posli mise u Doroslovu ajd na vašar. Natrgujemo dugački šećera makom, orasima, šareni, lutaka i konja od kolača. A, najvažnije patrice od kolača. Obisimo ji na vrat. Kad dojdemo natrag u Sontu, nusput kod Granašovi, nakidamo grana od orgovana i na nji obisimo sve što smo kupili kod Gospe. Tako idemo kro’selo. Da svi vidu ko je bijo kod Gospe, a i ko je juče vodijo Kraljice.