piše: Slavica Jurčić
Brodski Stupnik/ Kod nas nikada nije dosadno. Naime, neki dan nam komšije javljaju da su preko brda u naše i susjedne vinograde, stigle krave. Nije to malo krava, nego puno, oko tridesetak!
Moj se Ivo spremi i po kiši i nevremenu krene u brdo. Nije se vraćao par sati i nije mi baš bilo svejedno, noć se bliži.
Čekam ja njega, djeci ne govorim ništa, a briga sve veća. Moj Dome malo, malo pa pita: – Di je tata?
Napokon, u noć, evo ga! Mokar i umoran stigao iz vinograda.
Priča on da su to jutro krave pobjegle i kroz šumu i livade prešle brdo i stigle k nama u Stupničko brdo.
Komšije su primjetile i zvale gazdu da dođe po njih. On ih je otjerao i došao vidjeti štetu. Moj Ivo je s njim popričao, k´o čovjek s čovjekom i prošao kroz vinograde, i stari Syrah i mladu Graševinu tj, vinograd svete Klare.
Vidio je Ivo da su one probale brstiti lozu, ali izgleda da im nije bila po ukusu, odustale i otišle dalje.
Jučer ja popodne s Domagojem odem prošetati da vidim.
`Ajd hvala dragom Bogu, vinogradi su na mjestu, krave su se vratile kući. Pogled s brda je prekrasan.
Malo sam se i nasmijala …Možda te krave imaju avanturističku crtu pa su krenule vinskim stazama, to samo dragi Bog zna.