Kako je to nekad bilo/ Iz knjige “Divani iz Sonte”
piše: Ruža Silađev
Svako veče, već potli Svete Kate, ka’ se izmolimo «Anđelu čuvaru», brojimo na prste koliko put još ima spavat do karbina. Počmu karbine, pa jim kraja nema.
Skoro do Božića svaki dan idemo, jel kod dide i bake, jel kod staroga i majke, kod teta i tetaka, kod uja i ujni. Kod čika i strini na karbine. Samo, u adventu se priskoču sride, petki i subote. Onda se držala post i ni‘ se klalo.
Svaki siroma je ato da zakolje, makar jedno svinče. Najviše zarad masti a onda i za štogod kobasica i škvaraka, urke, švargle i šunke. Svinji su se ‘ranili samo kukuruzma i liti travom. Oni koji nisu dobro jili bili su slabi ranjeniki. Taki se držali i po dvi godine u kočaku, da dotiru debljinu, da se ima što više masti. A i ‘ni ispod godine nisu bili dobro uzriti! Najbolji su bili oni od godinu i po.
Niki je reko “da svinče za zaklat triba da popije na dva kirbaja pivo“. Mušku dicu se odmalena učilo i sprimalo za klanje svinja, pa je tako svaka kuća imala i po nikoliko dobri šlaktera. Nije se tražijo šlakter iz po sela. Cila familija sa sestrama, braćama, njevima ljudma, ženama i dicom su išli jedni ko’ drugi na karbine.
Prija, pa sve do pedeseti godina, zaklano svinče se metalo na slamu. Slama se palila i tako su svinjcke dlake izgorile. Ondak se dobro opralo, rasporilo i rastranđiralo. Istom potli kadgoda, se počelo šurit sa vrilom vodom, u koricu, ko što se i dan danas radi. O’ma ujtru se uvati krv od svinčeta i gazdarica je isprži sa lukom i mašćom. To se fruštukuje. Brže bolje se “…de samo istopit štogod sala, da se ima za kolačiće”. Uvik se najde kaka strina jali ujna koja zna udesne kolačiće napravit. Stoji nuz špojer i samo baca vruće kolačiće u vanglu. Kako baca tako i nestaju. Ko da ji za leđa baca! Pak onda već jal mora i reč:
-De dice, ite vidit napolje k‘o da je uja eno izvadijo mijur!
Ondak nastane strka od dice. Ko prija do mijura, toga je! Uja naduše mijur. Teta ga sveže koncim i šutac na po dvora, skorom do sokaka. Prava lopta! A, lopti nije bilo “ni za lik”, to jest ni bilo novaca za kupovat “makaršta”. Cili dan dica šutuju mijur. Vatu ga, bacu. Gvanju. Umusa se mijur da ga nemož poznat. Ondak čika rekne da idemo kod snaše Andrišove na penđer škripat sa njim po staklu.
-To snaša volji!
Friško potli toga zanavik ubardamo kako volji! Na karbina dica malo i radu. Kad matere peru criva, dica sa bukaricom naljivu vode u nji da bude friško gotovo. Pak onda, ka’ dida puškom nadiva kobasice i urke, moru malo criva pridržavat da se ne škalju jako. Stariji radu i cili dan pomalo griju, što nuz vatru, što nuz rakiju i vino. Škriplje snig, švarki cvrču u kotlu, obarine vru! Na sve strane posla.
Ščim pristanu merisat obarine, pa malo potli nikoga vrimena, dojdu “ciganke”. Otprilike ka su gotove urke i kobasice. Sprimu se dvi tri komšinice nako k’o ciganke. Torbe na ramena, pa na vrata.
– Udilite malo, dica gladna doma. Ciga se opijo, pa sve novce za kruv popijo.
Onda ukućani dadu urku, manju kobasicu i nanižu švaraka na konac. “Ciganke” moru igrat i pivat. Moru i vračat da se zna doklen će u kuće trajat kobasica, urki i švaraka. Koja najbolje znade svoj “posov” ta dobije kobasicu, druga urku, treća zrnje od švaraka. Al, kobasicu i urku moru povezat oko lica ko maranku. Švarke obisit na vrat ko zrnje. Nusto još dobiju iz kršova vina jel polućak rakijice. Onda još ižljubu ruke svima čak i dicama, zafalu se i poželju da ukućane prati srića za navik. Tako je bilo, jel je svit bijo željan pojist i popit, pa su onda kretali u prošnju na skrito.
U podne se pristavljala kisela čorba. Od grkljanova, bili i crni džigirica, srceta i bubriga. Još se malo metnilo okrajaka od rebara i niki drugi dilića mesa na kosti, zelenja i di koju paprenu filčiku. Ka’ je gotova pričine se sa brašnim, jajcima i sirćetom. To bude za večeru. Nuzto se speče koja friška kobasica. Svakomu dilić, da se vidi jel valja, i jesu li dobri šlakteri bili. Još se speče i urke, i crni džigirica.
U to već i mrak spadne. Ne žuri se jako doma. Pogotovu ako je sutra post, pa se neće it na nove karbine. Lampošu se izvuče fitilj. Da ne troši priviše patrijola. Sidi se dokasna, jide i pije. Muški zapivu.”Tri košute, tri jelena…”
Dica se primiru. Promrzli od zime. Umorili se o’ trčanja za mijurom. Jedni zaspu po duvarovima, drugi u zapećku, treći na banku. Kerovi najiđeni, otečeni trbuva se pokupu, pa legnu u gank, u dovratak od kujne i drimlju. I mačak, nevolja, ukuci se u buđaricu, ispod špojera u kujne. Spava, ziva, zadovoljno se liže i proteže. Najijo se a truda ni uložijo, pa cilo veče prede.