piše: Slavica Jurčić
Julka je bila isprošena. Žene su šuškale i razglabale o detaljima oko udaje tako lijepe cure.
Njena mater nije čekala do zadnjeg dana nego je s Julkom otišla u grad. Kod Židova u dućanu počela je birati najbolje ruho.
Imala je ona spremiti štafir za Julku jer je bila gizdava i pazila je da ih ne bi selo oblajavalo.
Trgovac je znao da je snaša Mara vrlo bogata i da će s njom moći dobro trgovati. Zadovoljno je trljao ruke i nudio joj najbolje materijale, tkanje, marame…
Julka je pak bila mrzovoljna jer se njoj nije sviđao budući suprug. Nije ona s njim prozborila ni jednu riječ, gotovo da ga nije ni poznavala. Dozvolila je majci da joj bira muža.
„Imate dobar izbor tkanja,” rekla je snaša Mara i počela s trgovcem Židovom pregovarati o kupnji. Ne zna se tko je prepredeniji. Mara je imala novaca, ali se voljela cjenkati, a trgovac je hvalio svoju robu.
„Imam i ovu čipku koju sam naručio iz Beča. Ona je ručni rad i jako je na cijeni.“
Julki su stale oči i rekla je:
„Mamo, kupi mi tu čipku!”
Molila je Julka svoju Maru, a ova ju je samo malo laktom gurnula.
„Šuti Julo, bit će!“ rekla je prgava Mara i počela trgovcu spuštati cijenu.
„Roba ti i nije nešto. Mogao si nabaviti i bolju!” komentirala je ona i zavrtala nosom.
Znao je stari Židov da je ova tvrdoglava i prgava Šokica bogata i da ima svega pa je htio iskoristiti situaciju u svoju korist.
Te godine nije bilo svinjske masti, nestašica je bila i to u vrijeme pred drugi svjetski rat.
„To je sve!” reče ona nakon dugog biranja i izvadi vrećicu s novcima.
„Možemo se mi dogovoriti i na drugačiji način,” reče njoj trgovac. „Meni treba masti.“
„A juuuu!” poče se vrtjeti Mara i hvatati se za glavu. „Jesi li ti pri zdravoj pameti?”
„Dat ću vam tkanje džaba, ako mi donesete sutra kantu masti“, reče joj stari trgovac. Mara je pristala, iako je znala da masti ima malo.
Smislit će ona već nešto.
„Po robu dođite sutra kada mi donesete kantu s masti”, reče joj trgovac i njihovu robu stavio pod pult.
Idući kući Mara je smišljala kako napuniti kantu masti kada masti nema.
Mudra je ona! Neće se ona zbog masti valjda sramotiti. Čim je zašla u dvorište, uputila se u zgradu gdje drži brašno i hranu. Stala Mara i mudruje.
Gleda kantu s masti. U njoj ima još samo pola kante. Mara ne odustaje. Ščapila kantu i nosi je u kuću da otopi mast, da ju lakše može pretresti u drugu kantu
Sutradan oni odvezoše u Brod kantu i mast, uzmu ruho za Julku i sretni idu pripremati svatove.
Trgovac je bio zadovoljan jer je mast na cijeni i prodaje se na dekagrame, po malo. Grabi on mast iz kante i ne može se načuditi onome što vidi u sredini kante. Pozvao šegrta da odgonetne što je to u kanti, a ovaj će mu:
„To nije mast, to je brašno!“
Snaša Mara u kantu je usula brašno, a zatim ga prelila s masti. Njoj je trebalo ruho za udavaču i nije ju bilo sramota prevariti lukavog Židova.
Julka je bila lijepa mladenka. Svi su je gledali s divljenjem. Ona je suze ronila, ali se nije protivila ići u crkvu i udati se za jednoga baju koji se keri i rasipa novce.
Julka se udala. Nosila je lijepe marame, bila uvijek elegantna i dotjerana, ali u duši i srcu nezadovoljna. Morala je ostatak života dijeliti s muškarcem kojega nije voljela.
A trgovac?!
Zapamtio je dobro snašu Maru koja ga je tako nadmudrila. Čekao je da se pojavi, ali ona nikada više nije nosom povirila u njegov dućan.