Žaklina Glibo
Ustaja’ u zore / iša na more / baca ješku / i moli’ more:
Daj mi ribu!
Samo, da im rečen / kako i ja mogu / ka’ i drugi judi / živiti po svomu!
‘nako… iz dišpeta.
Radit’ kad me voja / pivat kad mi godi / imat uvik svega
i rugat’ se svima, ka’ i meni oni…
Ma, meni to ne triba… koji put mislin
Ma, baš nisan čovik… ka’ da vrime gubin a…
A, ja ipak guštam (pravo reć moran)
‘nako… iz dišpeta…
I… prova san tako svake zore / kad me zove more / baciti mrižu
Ma, me’ nije išlo / il’ bura / il’ jugo / il’ nisan ima sriću
Jednon, bar jednon / uvatiti ribu…
I siti’ san se onda ća ću napravit:
Uzeja san boršu, napuni je robon / i pravi se važan
Nosi je kroz Varoš / samo da zavide / oni ća se pravu
ka’ da me ne vide / ‘nako: iz dišpeta.
Eeee, / a Ti pivaš, pivaš / velika ti riba / reći će neki / nako iz dišpeta?
A, Ti pivaš, pivaš (ka’ da si sit svega… i, neš im reć’ kako tije grezo
I neš im reć’ (nisi se maka) da ti se smiju / kako si jadan
Već pivaš i pivaš, pivaš iz dišpeta!
Usta’ si ujutro i pravi se pravi ribar stari / ka’ da ide lovit’.
A, i ža’ ti je judi / oni će te gledat’ /zavidit na borši tvojega dišpeta…
I reka bi in: … Judi, ma tu ništa nema…ma tu ništa nema!?
Samo jena pisma / pisma iz dišpeta!