Piše: Simona Zuber
” … držiš se tako visoko, tako iznad nas običnih smrtnika, a pala si tako nisko, niže od svih nas .. tužno, jeftino .. ” – jedna je od poruka od kako je svjetlost dana ugledala moja suradnja s jednim od priznatijih svjetskih brand-ova erotike, žena i hedonizma. I gle, ko za vraga, tema mi se pogodi pravo u milimetar, jackpot! Kako ono ide ‘gledam u se i u svoje kljuse’, jelte?
Da, da i dalje tražim ženu u sebi i sise na sebi, majstori photoshop-a hvala što me učiniste ženom, ponosnom vlasnicom za mene bujne trojke u svrhu projekta! Ali hajmo sada malo da se ‘pravdamo’.
Najdraži sukreatori brojni, a još mi draži dušmani moji, kakvi smo onda kad ostanemo sami sa sobom, znamo samo mi. Kakva sam kada se konačno zagledam sebi duboko u oči u gluho doba noći, tamo između otvaranja frižidera, pisanja i spavanja, znam samo JA!
Ali o tome se ne priča. Nikada i nikome. O tome šutim, o tome šutimo. Zašto?
Jer sutra je novi dan. Jer ako ne možeš da sukreatoru svom makneš brdo s vrata nemoj ni da mu dodaješ. Ako ne možeš da pomogneš nemoj ni da odmogneš.
Nikoga ne zanima paradoksalno balkansko kukanje, gledanje tuđeg zelenijeg travnjaka ili Cirkus Colorado, neimanje ili imanje.
Ako ne možeš ili ne želiš da budeš podrška da podižeš vibraciju, zip it! Ako nema lijepe riječi ne laj, ne piši, ne troši energiju. Ne zagađuj okolinu!
Ima nas koji želimo da dišemo punim plućima da živimo a ne preživljavamo. Da se smijemo, da se zabavljamo, da igramo po SVOJIM KREACIJAMA. Volimo i poštujemo sve i svakoga.
I da, meni je trava najzelenija na mom travnjaku jer ja tako odlučujem da bude.
I zato živim tako jeftin i otužan život.
Odluka je MOJA …