tekst i foto: Joso Špionjak
Upravo u zadnje vrijeme doživljavam ljepotu pravih iznenađenja od strane našeg unuka Raphaela.
Ima dvije godine i 8 mjeseci.
Nemiran je i vrlo znatiželjan.
Daje odgovore od kojih se svatko začudi i oraspoloži.
Svaki dan se vodi borba s njim u vezi gledanja televizije.
Ima on i jednog rođaka koji je mjesec dana mlađi.
Nerazdvojni su jer stanuju jedan pored drugog.
„Mama, upali nam televiziju!“ uporno je molio Raphael.
„Ne može! Televizija je pokvarena.” odgovorila mu je mama.
Rođak se odmah dao u dreku.
Na to će mu Raphael:
„Toni, smiri se! Sad ću ja donijeti laptop.“
Bio je negdje skoro malo prehlađen.
Kašljao je u toku noći i ujutru nije imao apetita.
Naša kćerka, kao i svaka brižljiva mama, odvezla ga je odmah doktoru.
Za vrijeme pregleda, opazio je on na stolu maketu drvenog motora.
Pokazujući prstom u tom pravcu, počeo je imitirati onaj legendarni sastav „Divlje jagode“ i njihovu pjesmu:
„Motori, motori…“
Doktor se slatko zasmijao i propisao mu jedan sirup.
Vrativši se kući, djed ga je upitao:
„Raphaele, što ti je rekao doktor?“
A on će ti kao iz topa: „Rekao je da mi upališ crtani.“
Naša kćerka je imala rođendan na prvi dan Uskrsa.
Ujutru smo joj svi skupa pjevali „Happy Birthday.“
Iza toga smo išli na svetu misu.
Poveli smo i unuka.
Začudo, bio je prilično miran.
Ali kod slavopjeva „Aleluja“ naglo se trgnuo i veselo zapjevao:
„Happy Birthday to you!“
Moin. Ich bin per Zufall hier gelandet. Aber trotzdem möchte ich ihnen ein Kommentar da lassen,
da ich ihren Weblog besonders informativ finde.
Mit freundlichen Grüßen