Sven Adam Ewin
Prometnik diže palicu. Vlak već kreće.
Ja mašem vlaku. I pusu šaljem. Dugu.
On meni isto. I ja plačem od sreće.
Ja sam mali, osamljen dječak uz prugu.
Meni se čini (ne znam kako da kažem?),
Meni se čini da mi je u tom trenu
I strojovođa, videći kako mašem,
Poslao pusu…
I stisnuo sirenu.
Ljepota poezije!
Maestralno, Svene!