piše: Ruža Silađev...iz Knjige “Divani iz Sonte”
Posli prvoga dana Božića dolazi sv. Stipan, pa sv. Ivan i… osvanu Mladinci.
Rano ujtru nas mater sve izbuni. Lati mali prutić i polako do našega kreveta. Otkrije dunju i malo ko forme nas šiba prutićom po turu.
– Živ i zdrav bijo, živ i zdrav bijo! Ajte, dice, triba slamu iznašat! Da ne budemo zadnji.
Svi slamu nosimo na sokak. Mrak je. Isprid svake kuće, upravo od „Fodbala“, pa do „Jamača“ gori velika vatra. Spaljiva se Božićna slama. Grijemo ruke na vatre. Dim se diže u nebo i mater kaže:
– Zafalite dice Bogu dragomu, što smo srićno dočekali, obavili i ispratili Božić. Molite ga da i drugi tako obavimo.
Unutri je još osto kriškringli, jabuka s astala i žito sa crvenom plantikom. Sve drugo je od Božića sprimito. Ako crvena, bila i plava svićica nisu izgorile, zapalićemo ji na Novu Godinu.
Grijemo se i pivamo što nas je baka naučila:
„Ošo Božić u Stapare, privedite ga!
Ako ljudi nisu doma, žene će ga!
Ošo Božić u Stapare privedite ga,
ako stari neće, dica će ga!“
Oma posli toga, dada nam išara lipe prutiće. Latimo ji i ajd u šibanje. Kod rodova i komšija, pa se ope malo štogoda dobije!
A, već nedilju dana posli, ićemo kod strine Sikine na njev Božić!