Sven Adam Ewin
Na žalu od sna i od jave,
U udubini moje stope,
Od zvijezda i od morske trave,
Gnijezdo su splele dv’je čiope.
I sunce im se s neba smije;
I cvrkutu im nema kraja;
I malo gnijezdo već im krije
Sedam malih pirgavih jaja.
No more nešto protiv ima;
I ljubomorni val se prope;
I ustremi se morska plima
Na gnijezdo, jaja i čiope.
A meni bilo žao vrlo,
I što sam mogo to uradih:
– Brzo, brzo, u moje grlo!
I sad ih ima sedam mladih.
Moja ih ljubav nježno prati,
A čiope kao da znaju,
Otada glasno cvrkutati
U grlu mome ne prestaju.
A cvrkut njihov što ga čujem,
Sav je od rima i od slôva.
Ja slušam… Pa ga zapisujem.
I cvrkut bude pjesma ova.