Sven Adam Ewin
Ne tražim puno. Uz tvoju noćnu lampu
(Dok ti misao nečemu boljem teži),
Neka ti (uz uobičajenu štampu),
Na dohvat ruke i moja knjiga leži.
Ponekom strofom možda te razveselim,
O, bit ću sretan – bude li samo stih!
No nek ne bude kako ja to želim,
Već neka bude onako kako ti.
Lampu ne gasi. Nek gori cijele noći.
Ti čitaj… čitaj… pa utoni u san.
Čitajuć knjigu steći ćeš tajne moći,
Pjesme ugasit ionako će dan.
Ne pamti pjesme, već pamti samo siže,
A knjigu baci kad posve se izliže.