stihovi i foto: Marija Lučić
Oj, južni vjetre,
koji često u melankoliji živiš,
pa i kad svoja skupljena
krila širiš.
.
I na oči nam povez
od magle stavljaš,
vidiku prkosiš.
Iz neba se
i zemlje
para stvara
i sve kao da s njom
nestaje.
Granice vidika ona briše
i sve razdvojeno
spaja.
A bura je drukčija,
u tren se naoštri
i zaurla,
fijukne
i vedrinu k nama
vrati.
Kao slonova surla
sve magle brzo usiše
i boje u njihovu bit
postavi.
Tako plavo postaje
sve plavije,
kao da ga iznutra
promatraš.
