Vanja Škrobica
šušti lišće, minja koluru
jesen je
još bokun pa će nestat izmrvljeno, mokro
u kaški uspomena na davna vrila lita
žal se na plaži povuka, izoštrija se od snage mora
nebo su večeras zatvorili oblaci i nike tužne kiše
ko će vratit kolure dugi?
a ja tkajen san:
duperan konac od svilenin vlati mrzle trave
botune od kapje kiše
tangajen platno u crljenon moštu u konobi
pa ću ga istkanoga spremit u škatulu na armerun
možda je nikad, nikor ne otvori
‘mi’ je noćas nepoznata, ruzinava rič,
doplovila s jesenskin maglan
i čini mi nervož,
ispunila mi justa pelinon,
guši me oko vrata ka konop
e… da mi na oči baren dojde oni davni, strasni san
ma šušti lišće
jesen je
i nima sna
2017.