piše: Tonči Ćepernić
Sretnu se na rivi dvi store prijateljice, nisu se vidile majko godišt.
– Ajme Ane če mi te je drogo vidit. Kako si? Kako su ti dica? Ti ono jemaš dvoje, sina i ćer.
– Bome je. A če da ti rečen. Ćer se udala, ima zlotnog čovika, dobričina, i puno je voli. Svako jutro joj donosi crnu kafu i galetine u postelji. Duša od čovika. Zet samo takvi.
– A sin?
– Nevoja, moja Keka. Namiri se je na onu iz Dugopolja, Vlahinja, a linoguza. Svako jutro joj mora nosit kafu i baškotine u postelju. Neš ti takve bahuje. Jadan moj sin. Eeee.