Sven Adam Ewin
Kada se nešto između dvoje sruši
I ti nekoga… il’ netko tebe pljusne,
Ostane mrlja u oku. Sjena na duši.
Eh, da, i jedna gorka bora kraj usne.
Pa ideš dalje, ali te sjena prati.
Ona je zlobna. Ona se svega sjeća.
Ako zastaneš – ona će isto stati.
Ako se okreneš – ona će biti veća.
Sjena će nestat s prvom proljetnom kišom,
Kada se skloniš pod kakvom kućnom strehom.
No što ćeš s borom? Pa nasmijéši se krišom!
Boru kraj usne ispeglat ćeš sa smijehom.