Djoko Erić
Iza korone. Kuge. Gripe.
Kad mínu smrti i oluje.
Opet u junu cvatu lipe.
I pčele zuje, zuje, zuje.
To prapočetka bruje strune.
Božanski miris sve nas budi.
U tamnom lišću zlatne krune.
Čudno sijaju lica ljudi.
I možda oni ne umiru.
Samo na drugu stranu odu.
Ko ponornica kad izvire,
Izađu opet na slobodu.
Kada iscuri zadnje zrno,
Možda životom drugim žive.
Pješčana ura se obrne.
Sve je pitanje perspektive.