Slavica Sarkotić
Ima jedan sag
Star
Od čvrstih niti tkan
Kad bosom nogom
Na njega stanem
Ne skliže se
Sigurnost i oslonac osjetim
Ima jedan sag
Izlizan
Kad je teško, ja lice
Njemu priklonim
I brojim niti prepletene davno
Čini mi se, svijet bih njime
Oploviti mogla
Ima jedan sag
Drag
Ni godine mu ne oduzeše boju
Još miriše na šumske jagode
I mahovinu netaknutu
On zna sve o meni
I ja sve o njemu znam
Ima jedan sag
Poseban
Još miriše na šumske jagode
I na mahovinu netaknutu
On sve o meni zna
I ja sve o njemu znam
Ima jedan sag
Moj
Kad osjetim slabost
Ja svojima kažem
Na tom sagu odletjet ću
Nebu pod oblake
I nemojte me zaustavljati
A kad se umorim od letenja
I sag i ja, kažem im
U njega me umotajte
I odnesite u očev voćnjak
Pod onu jabuku
Što rano rađa mirisnim plodovima
I tamo me ostavite
Tamo ćemo biti dobro
Moj sag i ja