Ivan Dobra Žirjanin
Povidale meni víle
da me čekaš na ‘noj škrili.
Eto mene poput strile
di smo ljubav našu krili.
.
Ne čujen te al’ te vidin,
usamljenu, punu jada;
ticu duše tvoju slidin,
kako unda, tako sada.
Dojti ću ti iznenada,
samo čekaj, virna budi.
Jedina si moja nada,
zora zdravlja ka’ zarudi.
Dojti ću ti, cukarinu,
sačuvaj nan bar mirinu!