Ivan Dobra Žirjanin
Nisi unda zaplakala
na odlasku tužnon momu,
a nisi me ni gljedala
u životu brzon svomu.
.
Možda će ti jednog dana
kanit suza kakor gorka,
ka’ ćeš biti rasplakana
usri’ sride Navijorka,
ča si srce drugon dala
s lakoćon nike dive,
ča’ si mene ti izdala
izmišljajuć mane krive.
Vidila si da je kasno,
al’ te nije za to briga;
nije ni sa’ tako slasno
ka’ je drugi k tebi stiga.
I tebi će suza pasti
ka’ prestaneš biti dama,
ka’ pasaju bisne strasti
i ostaneš sasvin sama.
Siti’ ćeš se unda mene,
pomoći ti neće mati
ka’ pritisnu uspomene –
tad ćeš i ti Boga zvati!
Oprost neće tebi dati
ka’ ga budeš dozivati
prije nego pojdeš spati;
suzu gorku izbrisati…
Ositi’ ćeš njene boli,
ali bi’ će za te kasno;
to je tako ka’ se voli
živit grišno i nečasno!