Sven Adam Ewin
Sanjaš da roniš. Tijelo se tvoje giba
Ko riba u dubinu. Već dnu si blizu.
No u tom času shvatiš da nisi riba.
Tebi nestaje zraka… Padaš u krizu.
.
Pipaš rakove, alge. Usred si mraka.
Svud oko tebe voda. Ti hoćeš gore.
Ti moraš brzo udahnut zraka, zraka!
Kako, ako je svuda duboko more?
Golemih psina okružuju te jata.
Oni su gladni. Pokušavaju prići.
Bronhije tvoje teška panika hvata.
Ti plivaš gore, ali – hoćeš li stići?
No hajde, plivaj… Još samo zeru, zeru.
A sad usrkni KOMPLETNU ATMOSFERU!!!