Sven Adam Ewin
Ja gledam laste, na jug kreću!
Što one meni znače?
Pa srcu kažem: neću, neću,
A srce ipak plače.
Ja mrzim, mrzim taj zov juga
Za vrijeme njinog leta
I mene hvata strašna tuga,
Kao da kraj je svijeta.
Jer moje srce još ne znade
Da djevojka daleka,
Stoji na Rtu dobre nade
I moje laste čeka!
U oku njenom ko da piše:
Pa kad će stići više?