stihovi: Ivan Dobra Žirjanin
slika: Mirjana Berka
Ka’ zaštrču misli vijugama puta,
‘oće li brod čekat, privezan za đigu,
‘oli će ga zanit nika nova ruta
di nećemo dilit ni radost ni brigu?
.
Ka’ proteče krv ti vijugama srca,
sve ponovo jopet u tebi se budi;
kaj mareta kâ se po moru koprca,
život ti ne prašta, nego strogo sudi.
Ka’ ti diva pasa vijugama tila,
ti zatvaraš oči i nadaš se sladu;
pa dokle namišlja da te isputila,
ulovite misalj: osta’ ćeš u hladu …
Ka’ ti noga projde vijugama školja,
prisitiš se svega i kreši ti volja!
