piše: Slavica Jurčić
Ovih dana velika polemika u javnosti oko “zabrana uporabe motike za višegodišnje nasade”.
Ovim putem se pitam kako mi koji imamo vinograd, mlado voće, možemo bez te vrijedne stvari, ona je naime u proljeće aktivna u svakom pravom vinogradu. Taj vredni alat nam nije nimalo lagan ali je najpovoljniji za sve nas male poljoprivrednike.
Motika ne treba gorivo, iako nakon sati njene upotrebe bole leđa, a i vrat se mora pokloniti toj divnoj alatci.
Nekada je kovač morao naložiti ognjište, ugrijati željezo, i snažnim udarcem otkovati motiku koja bi tako naoštrena sjekla travu.
Tako i ja, ovih dana okopavam papriku, mahune, paradajz jer se nakon kiše oko povrća uhvatila kora i zemlja se mora malo razbiti. Ali, imam i ja jedan mali problem. Naime ja želim novu, ali manju motiku.
Na brodskoj pijaci sam mudro obišla sve štandove, te i trgovinu s poljoprivrednim proizvodima, ali našla sam samo jednu motiku.
Ta mala, lijepa, nije ni skupa, 90 kn. Moj običaj je da nakon pijace svratim u Dm, odustajem od kupovine motike jer smatram da ulazak u trgovinu s hladnom oruđem nije pametan potez.
Danas je dan kada kopam sa starom motikom. Tom motikom kopa i moj Ivo u vinogradu. S njom se služimo već dosta godina, ali ona je oštra, ne posustaje, malo troši, ima veliku kilometražu.
Dok kopam, u kantu kupim travu koju nosim kokama, guskama, patkama, kada ima više trave bacim ju i ovcama.
Smatram da ovo oruđe može pomoći da se izbace negativni toksini, jer kroz znoj koji izlučujemo dok kopamo izlazi sve negativno.
Motiku treba uvesti kao spravu za vježbanje, spravu koju svaka seoska žena treba imati u svakoj prilici, kao modni detalj.
Ali ja sam zakazala, nisam stigla kupiti novu motiku. Što ako ih povuku s tržišta?
Sada moje misli lete. Kad ukinu motiku, što je iduće na redu, metla, žica za ribanje suđa?
Nadam se da će se uskoro pobuniti protiv takvih izmišljanja zakona koji ne koriste nikome, samo možda onome tko nikada nije i neće uzeti motiku.
I za kraj mojeg razmišljanja, kada se umorimo nakon kopanja u vinogradu, bašči, vrtu, sjednemo i razmišljamo kako ćemo još nešto posaditi, ubrati, tada osjećam da sam zadovoljna. Znam da ono što nas čini sretnim, rad i obrađivanje zemlje, ne treba biti prepreka.
Idući put kupujem novu motiku sa kojom ću ponosno prošetati kroz grad. Nadam se da neće zabraniti i čišćenje snijega i uporabu lopate, ali to je možda tema nekog novog članka.