Ivan Dobra Žirjanin
A dojdu li one mrzle zime,
oli jugo ol’ bura zapriti,
lako moru sve popucat cime –
strähu svoju ne moren sakriti.
.
Povr’ toga, u to strašno vrime,
vajik želin zlu se odupriti
i sa škine bacit teško brime;
pa sve drćen: niki će umriti.
Ka’ nareste more usri’ plime
i ka’ gromi započnu grmiti;
niz vitar ću unda ko’ strica mi Šime
pojti kaplju prošeka srkniti.
O’ vijole usahlo je sime,
al’ utiha ove su mi rime!