Igor Divković
Izlazim,
van,
u svojoj
koži.
Koračam gradom,
gužva, graja,
vražje vragu,
božje boži.
Nema urbi,
nema ni orbi,
nit’ vruće kave,
nit’ čokolade,
nit’ vrućih
krema nema,
nit’ kuhana vina,
nit’ čaja fina…
Mrznu ulice,
kašlju trgovi,
led šiša,
mraz brije.
Koliko god,
izvana, zebem,
nešto me, čudnovato,
iznutra, grije.