Igor Divković
Kad Eva kaže –
daleko,
daleko,
ah, predaleko je
voćnjak želja,
stablo spoznaje,
jabuka kušnje,
onda,
ona, već, tada, zna
da je preblizu grizu.
Kad Adam kaže –
zelen,
zelen,
eh, prezelen je
petrusim, selen,
vrtnjak vrtuljak,
gmizuljak zmijuljak,
onda,
on, već, tada, zna
kušnja je zrela za dan – dva.
I, kušačica, kušnu kušnju.
I, kušnja kušnu nju.
I, bi, kako, već, fatum hvata.
Od tada
pa do sada
proleti nebo vakta.
Kušnju povuci,
kušnju potegni,
u Raju, nikako,
kušnju ad acta.