Mirjana Barać
Bijaše noć podno Ostrovice
Noć i ja
Odbjegla od sna
To tuđa bješe noć
Dome moj, krvi zemlje moje..
Zovu Briga moga!
Kada bi k’ tebi valjalo poć’ ?
Tu, na tuđem tlu
Sve, baš sve me zebe,
Ne poznajem nikog
Pa ni samu sebe !
Bijaše noć, mračna
Memljiva,
Bijaše noć i bila je noć…
Pod mojim nogama
Tama sve prekriva,
Miris hijena iz jazbine zla,
Da li nebo zna ?
A kiša potapa
Ne samo da pada…
Ja pjesmu slavuja
Nikad čuti neću,
Ovdje za mene
Ne rađa se nada
I vile plešu,
To đavolja je slava
Pa ne znam više dal’ san je
Ili to samo java spava
Tri su pakla na mom ramenu
Sad izgaram u tom plamenu
Vrište lica
Izdajica
Ustajao tamjan duh pretura
Koliko čovjek da bude zvijer
Pa preživi sve što
Ka zemlji ga gura
I bijaše noć kao ova sada
Dok kiša potapa
Ne samo da pada
Pakao prezira
Pao po ramenima
Možda jednom i rodi se nada
Sad kiša tek potapa
Ne samo da pada…