Marija Juračić
Svako jutro prije zore
barba Stipe ne zidiću
zagledan u plavo more
živi jednu svoju priču.
.
Brižno gleda niz kaletu
hoće l ̛ ona tuda proći
hoće l̕ vidit Lucijetu
i njezine crne oči.
Eno je, ide
polako hoda
pozadinom njiše
ka krma od broda.
Gleda joj njedra
joj, kakva jedra
plovit bi moga
do Vražjeg roga.
A noge, noge
o, sveta Gero
jarboli to su
na njih bi se vero.
Prolazi kao ponosna lađa
o Gospe moja, svaki dan slađa
za plovidbu spremna, sišla s doka
ka lađa željna mora duboka.