Marija Juračić
Prolaze gradom
i uvijek žure
hoće li stići
stalno se brinu
s tavana svoga
on gleda ljude
i voli svoju
važnu visinu.
Jučer se društvo
napilo jako
danas će jesti
s pticama zrnje
takav je život
svakog boema
čas cvatu ruže
čas bode trnje.