KRATKA PISMA IZ DOMOVINE
piše: Marija Matijašević
Stružec/Dok sjedim na balkonu i slušam lastavicu kako, sjedeći na žici, škrguće svojim kljunom …razmišljam o mom vrtu.
Bože …koliko truda i pljevljenja trave i korova … za malo uživanja. Koliko borbe s podzemnim životinjicama i puževima …za malo povrća.
A onda me prene duboki zvuk bumbara, koji je na cvijetu surfinija potražio malo slatkoga. Skoknula sam sa stolice i pošla i ja da potražim malo energije za moje zadovoljstvo.
Naišla sam na paukovu mrežu u drvenoj sjenici. Mada sam ju već jednom odstranila … jer je taman ispred ulaza … pauk je napravio na istom mjestu novu. –Pa neka mu bude …mislila sam si. I kada sam bolje pogledala, na paukovoj mreži su dva velika slova – “M” i “L”. Što mu to znači … ne znam!
U malom vrtu, nabrala sam prvu salatu a i ima špinata za gladne … za jednoga gladnoga! Luka ima samo za želju, a sve ostalo raste polako. Jučer je dobro natopila kiša, pa možda će sada sve brže rasti.
Mahune su pružile svoje “brkove”, pa sam morala potražiti staro kolje, da ih nakolim … da se mogu popeti na visoko. Već se radujem cvjetovima na visokim kolcima. Samo još neznam kakove su boje … da su barem crveni …
Stabljike kukuruze sam prorijedila, samo sam ostavila dvije do tri, da bude u jesen slatkih pečenika. Sježam se … nekada smo daleko na livadama čuvali krave, u susjednoj kukuruzi bi otkinuli pokoji klip kukuruze, nabili ga na šibu, pa s njima na vatru. Nema ništa slađe!
Subscribe
0 Comments