ŠTORIJA O PIVCU

ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Evo smo duboko ugazili u jesen, a u nas u Dalmaciji se počne vrtiti film koji smo jemali kroz godinu a napose priko lita. I tako san i ja počeja vrtit oni svoj film di su stivane sve barufe i zajebancije koje san doživi priko lita. Jeman ja jednega dobrega poznanika …ma isto nebi moga reč da mi je prijatej i o njemu bi tija ispripovidit ovu štoriju.

Ma jeman ja i jednega dobrega prijateja koji je svemu ovemu kumova pa ga ne bi tija priskočit. Ti moj poznanik koji je legenda u Gracu di žive, zove se Danilo, a ovi muzuvir i nesriće o čovika koji mi je dobar prijatej jema nadimak Mačak i dunkve da ne dujin …jedno jutro sidimo mi uz travaricu u mene na teracu a on ti mene pita da znan li ćakod o Danilovu pivcu.

Blenija ja u njega onako inkantan …ma za gospu, o kojemu Danilovu pivcu, a on …a bome o Danilovu pivcu.

Niman ja pojma da Danilo jema pivca …ma da i jema …ča se to mene tiče. E a to zlo o čovika …Mačak (ne bi bija on kad ne bi od svega napravi zajebanciju) udri u smij i počne, skoro kroz suze o smija, štoriju o temu pivcu.

Kupija Danilo pivca za učinit marendu u Baćinu sa Šimon Rosinin i ostalon bulumenton koja samo ždere i loče u dvoru Šimine stare kuće …i pri nego ode u Baćinu, svrati u Malo misto na turu pića.

Kako Danilo ni slabo baždaren, osta je on više o po ure sa Osviton Radićen i još nekiman i malo se pošpruca.

Kroz to vrime niki mulci i farabuti iz mista iz nezakjučanoga auta Danilova ukredu bome pivca i lipo ga spremu za marendu. Kad je Danilo završija svoj đir u Malo misto, partija je u Baćinu i nije se ošerva zada u auto nego bome pravo u Baćinu. Kad je doša onako golem grlena glasa viče Šimi ajde dođi uzmi pivca iz auta pa ga lešaj.

Sađe Šime iz dvora do auta, a u autu nema pivca i drekne na Danila da koga on zajebaje …di je pivac …doće judi na marendu. Sađe i Danilo nako malo pošprucan …traži …gleda, ma pivca nima pa nima, a zna da ga je kupija i stavija na zadnji sic o auta. Jebiga …neko je ukra pivca, jerbo mrtvi pivac nije moga oživit i sam uteč.

Ta vijest o krađi pivca proširila se miston i počele su zajebancije, a ja san baš u to vrime mora u Zagreb, pa je samnon iša i Mačak …zlo o čovika. Lipo se mi družimo u Zagreb i jedno jutro zvoni mobitel …zove Šime rođaka Mačka da je doša u Zagreb …di smo mi, jerbo zna da smo stalno zajedno.

Odemo mi po Šimu koji je mora ništo kupit u Peveca i mi tamo …kad Šime govori …ma za gospu mogli smo kupit kakvoga pivca …ma ne pravega vengo falšega i poslat ga Danilu u Gradac.

Kupili mi jednega jako lipega i smišnoga pivca o late, a ja ne budi lin napišen jednu pismu punu zajebancije na račun pivca i Danila i mi to sve lipo pošajemo po Šimi u Gradac, a on će sa jednin momkon koji radi u onu firmu brze pošte City ex …dostavit lipo paket u Malo misto za Danila.

Doša je pivac ka paket za Danila u Malo misto, ma i moja pisma …i kad je Magda, Danilova svast pročitala tu moju pismu svi su se vajali o smija …ma bogami se moj Danilo ofendija i odma je kroz sovku ruknija …to su ona dva gada gori u Zagreb …Mačak i Šangarelo …zakuvali. Niko drugi to ni moga vengo oni.

Nije tija sa nama govorit, pa san ja napisa drugu pismu i posla je u Malo misto ka škužu …i kroz pismu smo obećali pravega pivca za učinit marendu. Jedva smo ga smekšali poslin skoro misec dan jutine. Sada oni limeni pivac stoji ka suvenir izložen iznad šanka u Malo misto i pisme o pivcu, pa se svako malo niko zajebaje na račun pivca, a kad je Danilo vidija da će vrag odnit šalu kroz zajebanciju svečano je izjavija …jebiga više se neću jutit, jerbo će mi živci stradat …pa smo ga pustili na miru.

Eto to van je štorija o Pivcu …ma da nije bilo Mačkove furbarije …ko zna bili iko smija Danila zajebavat.