ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Jeman jednega prijateja o kojemu triba notat na kartu dil njegova života, i to san puno puti tija notat ma nota bene nisan do sada. Nadam se da je i vrime prikladno, jerbo se ovi dana svi sićamo Vukovara, rata, stradanji pravednoga svita i puno patnje mali judi.
Dunkve ti moj prijatej je cili život živi ka vagabundo kontra svi zastav. U prošlon državi ni bija u vojsku i ni se nikomen zakleja na virnost. Završija je skule ma kako je bi iz siromaške fameje nije moga bog zna kako napridovat na posliman koje je promini u prvi 7 godišć ravno 4. kako je poteka iz vridne i poštene fameje u kojoj su bili svi komunisti pošteni i popi i fratri …ka dite su ga odgajali na obe strane pošteno i on je tako i živija cili svoj vik.
Zbog svoje lajavosti je bi osta i bez posla odnosno bez šefovskog radnog mista do kojega se uspeja vridnin i poštenin radon.
Niko vrime je otiša i vanka u Irak radit priko svoje firme …ma kad se vratija odma ji izaša iz one partije u kojoj je bi član …jerbo su i onda tamo bili razni birokrati, ulizice, lupeži i fločuni koji su gledali samo sebe a ne narod i državu.
Opet je osta bez radnoga mista …ma je strpjivo nastavi radit pošteno i vridno ma je uvik koristi priliku da se kroz zajebanciju …ma i za ozbiljno kritikon …obali na sve one koji po njegovu nisu vajali.
I onda je doša kraj one države. Ni se on baš najboje snaša u tin vrimeniman …ma je isto odsma stupija ka dragovoljac na lisu oni koji su tili branit našu Hrvatsku. Kako su to bila jako gruba vrimena, oni ća i je on ganja ka lupeže, nisu mu dali odma u rat …jerbo su oni bili u pravoj stranki u ta vrimena, a on ka bivši član partije za nji je bi dušmanin.
Šoma delašoma on je isto otiša u rat, a starijega je sina posla sa prijatejon u Berlin da bi ga škapula od one vojske …jerbo je bi dobi poziv da se javi na „odsluženje vojnog roka 19.06.1991“.
Zašto u Berlin? Zato jerbo je ti njegov prijatej jema kuma u Berlinu koji se zva Bože Vuletić iz Tijarice i koji je bi ugostitej, a kojega je ti moj prijatej i upozna. Dunkve ..da ne dujin …ti moj prijatej je bija na terenu kad mu se sin javija da se vratija buson iz Berlina i da on gre u gardu.
Njegov stanodavac šjor Bože u Berlinu mu je kupi i uniformu i on se obučiven vrati u Split. Kako je bi mlad, a jema je tad samo 19 godin i nije završi onu vojsku nisu primili u gardu negu u prvu generaciju naše vojske. Otac mu je bi na prvoj crti stalno, a on je poslin 10 miseci obuke, otiša u 4 brigadu.
Otac je bi ranjen a bome i sin mu, ma isto je najveća muka ća se ti sin o moga prijateja 2001. ubija… jerbo je patio o PTSP-a. Njegov otac ka lajavac koji nikad ni respeta nikoga …otiša je u mirovinu ka HRVI i ni danas ni rješi svoje stanje sa svin prinadležnostiman radi dugega jezika.
Ma ti moj prijatej jema još jednega sina koji je pomorac i dva unuka i to ga drži na životu, a ća se tiče nepravdi ća su mu napravjene …nikad neće bit ispravjene …jerbo smo mi taki narod koji je uvik spreman svoga tlačit.
Eto dragi štioci rat je završi pri 16 godin ..ma mu se repi još vuku i uvik će izronit nika nova nepravda ma isto će naš narod živit za dišpet timan koji nas tlaču i ponižavaju, a ponižavaju samo one koji ne misle ka oni. Živi i veseli bili štioci moji …pozdravja vas vaš morski čovik Šangarelo.