prilog: Emil Cipar
Kad se baviš novinarstvom onda nemaš tri čiste. Poznanici kažu …on je otkačen, ali to je još najblaža verzija. E takvi smo i Sonja i ja. Znam …sad ćete reći: ma niste vi ludi …kakvi, vi ste samo malo …onako na svoju ruku.
Što god vi rekli mi znamo kako s nama stoji. Ne smeta nam što smo na svoju ruku, ne smeta nam što smo posebni, jer da nismo ne bi bilo ni „Hrvatskog glasa Berlin“.
Ali nismo ni tako usamljeni. Ima nas po svijetu još. Upravo naletismo na jednoga. Naše gore list, a Krule se zove. On redovno piše na svom blogu www.krule.blog.hr. U stalnoj potrazi za novim originalnim prilozima, nabasasmo na njega.
Piše Krule o istim stvarima o kojima i mi pišemo …zajeban život, teška vremena, EU i tako to… To pišemo i sami, sami znamo kako stoji s nama, pa nam Krule ne bi ni trebao.
Ali Krule je poseban. Poseban kao i Antuntun iz pjesme Grigora Viteza „U desetom selu“. Ma znate tu pjesmu.
Ima Krule na svom blogu i adresu. Javimo se mi njemu mailom sljedećeg sadržaja:
Čitamo ti ovaj tvoj blog i možemo ti reći da si super. Mi imamo ovaj naš “Hrvatski glas Berlin”, pa bi ponekad objavili nešto od tvojih bisera, naravno ako nemaš ništa protiv.
Lijep pozdrav Sonja Breljak i Emil Cipar
Ne bi dugo evo i odgovora:
Nema nikakvih problema kad me ovako lijepo pitate. 🙂
Ja bi vas samo zamolio da se dogovorima da svaki put kad objavite neki moj rad da mi javite na ovaj mail jer imam takvu praksu da svi koji stavljaju moje tekstove da mi jave da su stavili pa da i ja navratim da vidim kako to izgleda. El pošteno? – JE! – Dakle to smo utvrdili.
Ovo pravilo vrijedi dok vam se ja javim i kažem vam – “Molim vas da više ne objavljujete moje tekstove”…jer može ko od vas tamo nažvakat se bunike pa počet delat pizdarije na tom portalu pa ja neću da mi tekstovi svakud vise. Znaaam – reći će te vi “Ma nema šanse da se takvo što desi!” …al nismo ni mi u Lici mislili da će načelnik općine žvakat buniku pa se ovaj nažvaka ka krava. :))) 😉
Što bi rekli ovi na svim internetskim stranicama – prihvaćate li napisano? 🙂
Ako da…ajmo surađivat 😉
Pozdrav hrvatskoj zajednici u Berlinu!
A odmah zatim i dodatak:
Skoro sam zaboravio…ispod svakog teksta samo puknite link od mog bloga
hvala.
E dobro onda! Dogovoreno el! Mi ćemo tu i tamo objaviti Kruletova razmišljanja, a njega pozdravljamo i želimo mu dobrodošlicu u Međunarodnom klubu otkačenih. Samo još jedno nam nije jasno …kako se ophoditi s njim. Krule je Ličan …e sad …mi znamo da su lički međedi zaštićeni zakonom, al ne znamo jesu li i Ličani. Sudeći po onome što Krule piše …nisu. Al opet!
Rekoh da nas Krule podsjeća na Antuntuna iz pjesme Grigora Viteza, pa evo upoznajte i Antuntuna:
| U desetom selu Živi Antuntun. U njega je malko Neobičan um. |
Na livadu tjera Bicikl da pase. Da mu miše lovi, On zatvori prase. |
| On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi. |
Guske sijenom hrani, Snijegom soli ovce. A nasadi kvočku Da mu leže novce. |
| Kad se jako smrači, On mrak grabi loncem. Razlupano jaje On zašiva koncem |
Kad kroz žito ide On sjeda u čun. Sasvim na svoj način Živi Antutun. |
| Da l’ je jelo slano, On to uhom sluša. A ribu da pjeva Naučiti kuša |
E sad! što reći! Upoznajte Kruleta već u njegovom nastupnom postu NARODNJACI i da još puknemo link na Kruletov blog: www.krule.blog.hr
A ne zna se koje luđi, pa skoro sam se upišala! :)))