BENSTON

.piše: Sandra Marelja Muić
-Zna san ja, …mudrica je ona oduvik bila… promrmlja Mate sa Benstonom mekim u ustima …minjala ih je, ka boju za kosu …sve dok nije naišla na budaletinu.
Ankica je hantirala u kuhinji nad predimenzionalnim loncem za sarmu, a kiselina koja je isparavala iz dotičnog se zadržala kat niže kod krezubog osmijeha
-Sad mu je rodila sina i boli je neka stvar više za ičin, oni tutle će ju na rukaman nosit… Sa Benstona mekog se otkotrljanekoliko grama pepela na lijevo koljeno te u tren oka nastade rupa na Piuminoj sintetičkoj trenerci koju je Ankica jučer donijela iz grada kad je išla na socijalno. Zadubljen u analizu intrigantnog članka u dnevnoj novini, Mate ne primijeti ništa od novonastale štete.

-Da jon je mater svaki dan spizu u bolnicu donosila …piše… ne dignuvši pogled sa monster lonca povisi Ankica tonalitet u želji da se uključi u timeline koji je Mate prenosio iz svoje masažne fotelje.

-Nu, bogati …neće valjda tu tvoju sarmu jist’ ili onu spizu u bolnici šta svi drugi nesritnici jidu …razmaženo je to blago, naučilo ić’ po ristoranima, malo ih je obišla, oli je jedanput zaruke slavila.., mogu rukaman njivu prikopat’ da ih je sviju skupit na jedno misto…

-Da san ja išla nosit svon ditetu spizu u bolnicu, ne bi me puštili sigurno… – obriše Ankica ruke o cvjetnu pregaču kao da želi razdvojiti žute od crvenih ružica na njoj.

-Puštilo bi te vraga …prvi te ne bi ja puštija da ideš tamo da mi se zet krsti sa tri prsta …zakrenu Mate vratom dok su mu naočale skliznule skroz na vrh nosa kao da žele samostalno stajati pred novinom.

-A nemoj tako, ..pari niki fini čovik, nisan vidila nigdi ništa loše o njemu, …u tom poslu se puno svita upozna, pa su se tako i oni upoznali biće..

-A, di ne bi bija fin …ima para ka blata, svaki dan se drugin avionon voza …šta misliš da ne bi bila ona rađala prije da je naiša niko takav. Šta nije ostala s onin šta je stalno coleta sa štakon okolo kad bi po Rijeki hodili …šta nije nikako moga skupit da ožbuka onu kuću započetu…

-Drugo je ovo, sada je dite tu …pomirljivo nastavi Ankica.

-Ma , da mi je ono ćer …ja jon ni kruva ne bi u bolnicu odnija nakon one sramote šta joj je mater morala s njon proć…

-A… mladost–ludost… vidiš da joj je ćaća davno umra …nije ima nju ko na pravi put stavit kad je bila mlada …ma, ko zna …to je biće svit malo i izmislija o tom filmu…
Mate gotovo poskoči iz fotelje , te mu jedna papuča odleti pravo u Garinu njušku koji je ležao pored plinske peći kao egipatska sfinga i pratio reklamu za zobene pahuljice na televiziji. Nije da je to bio baš prvi put da mu neki kućanski predmet leti u glavu od strane vlasnika, ali ovog puta nije zbilja bilo izravnog povoda za to, smatrao je.

–Je, kako nije …ajde ženska glavo nemoj da ti se svit smije …svak zna kaki je to film bija…

-Ma ko zna ovdi, ne bi da svi imadu internet u pojati ….to samo novine pišu, a mi in sve virujemo…
Mate se zajapuri kao paprika babura u kolovozu koja je ostala sama u povrtnjaku dok su druge sve odnijeli na pijacu.

-Nedilje mi, tebi nisu svi sveci na broju …lipo se vidi šta i kako radu na tomen brodu i kako oni joj frajer, đava će mu ime više znat, namišta frizuru prije nega jon ga…

Ta Matina izjava poremeti proces neposrednog stavljanja poklopca na monster lonac, čak i samo paljenje plina. Bora koja je Ankici išla okomito posred čela posta vrlo izražena, te se gotovo mogao zamisliti toplomjer koji očitava temperaturu na tom mjestu, odnosno nagli porast iste u ovom trenutku.

-Bi li mi otiša po Vegetu u dućan? ….prođe ona po stoti put po pregači, kao da su se po izblijedjelim ružicama stvorili nametnici, te ih želi otresti.

Mate dograbi izlizane filcane papuče i povuče sintač trenirku skoro do pazuha. Tek sada spazi slobodnu površinu koja se ukazala na dlakavom mu koljenu.

-Evo, odman ću …baš mi je i Benstona nestalo.