Iz naše arhive. Ovaj post objavljen je prvi put 25. studenog 2012.
Piše: Emil Cipar
Ovih dana sretnem poznanike …bračni par srednjih godina bez djece. Sretnem ih na ulici i pozivam ih na kavu u obližnji kafić…
…Joooj nemamo vremena …oboje će u glas. Kupujemo perilicu za suđe, pa obilazimo trgovine, a tek smo počeli sa obilaskom.
Nismo se dugo vidjeli i kad jesmo onda je to bilo u predvorju kazališta, u prolazu, na nekoj promociji… Nekako se ipak odlučiše za jednu kavicu „na brzaka“, ali onda stvarno moraju.
-znaš …perilica ti uštedi puno vremena!
Napominjem kako nisam siguran u to. Slijedeći tu logiku njih dvoje bi trebali imati jako puno vremena, jer posjeduju bezbroj stvari koje „štede vrijeme“, kao perilicu za rublje, električne četkice za zube, dva auta, kako bi lakše stigli na posao, mikser, kuhalo za jaja… da ne nabrajam dalje.
Oboje su zatečeni mojom primjedbom i ne znaju ni sami kako uvijek imaju deficit vremena. Pitaju me za savjet, jer su nekako došli do zaključka kako sam stručnjak na tom području.
Rekoh im da nisam stručnjak, jer ponekad i sam moram krasti od „ušteđenog“. Znam da čitaju „Hrvatski glas Berlin“, pa sad imaju moju izjavu napismeno.
Ali sjetih se jednog razgovora sa jednim divnim čovjekom, koji je šest i pol godina života proveo u Hitlerovim koncentracionim logorima.
Razgovor je vođen negdje sredinom sedamdesetih godina prošlog stoljeća. Bio sam tada sindikalni povjerenik u firmi u kojoj sam radio u Njemačkoj. Uz redovni posao radio sam i sporedne poslove …nešto za novce, nešto volonterski, pohađao seminare, bavio se fotografijom…
Vremena nikad dosta. A Gϋnther …tako se zvala dobra duša našeg sindikata, i čovjeka koji mi je dao savjet …zračio je uvijek onu mirnoću koju sam upoznao još kod moga pokojnog oca.
-Trebaš stvari u životu poslagati po njihovoj vrijednosti! …i ispričao mi sljedeću anegdotu:
Profesor studentima filozofije pokazao veliku, staklenu, praznu staklenku , stavio ju na katedru i napunio kamenjem veličine jajeta. Potom je upitao studente jeli staklenka puna. Složili su se da je.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u staklenku. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između većeg kamenja. Tada je ponovo upitao studente jeli staklenka puna. Opet su odgovorili da je.
Sljedeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna pijeska. Kada ga je sipao, pijesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u staklenki.
Pitao je još jednom je li staklenka puna? Studenti su skrušeno odgovorili da je.
Onda je profesor ispod stola izvadio tri šalice pune kave i izlio ih u staklenku… Kava je natopila pijesak. Studenti su se smijali.
-Sada hoću da shvatite bit. Ova staklenka predstavlja vaš život.
Krupnije kamenje su važne stvari u vašem životu: vaša obitelj, vaša djeca, vaše zdravlje, vaša vjera i stvari kojima se potpuno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo.
Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto.
Pijesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.
Ako napunite staklenku pijeskom, nema mjesta za kamenčiće i krupnije kamenje. Isto važi i u životu.
Ako potrošite sve svoje vrijeme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mjesta za one važne stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.
Igrajte se sa djecom.
Nađite vremena za odlazak liječniku.
Izvedite partnera na večeru.
Uvijek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravci.
Prvo se pobrinite za krupnije kamenje – stvari koje su vam zaista važne.
Utvrdite svoj prioritet.
Sve ostalo je pijesak.
Slušali su me pozorno. Poznanik me upita na kraju:
-Što su predstavljale one tri kave?
-To su ove kave koju upravo pijemo …rekoh im. Ako su ostale stvari u životu poslagane kako treba uvijek se nađe mjesta za kavu s prijateljem. Tako me je naučio Gϋnther.
– Konobar …još tri kave …jebeš perilicu …kupit ćemo ju drugi puta …reče poznanik, a supruga potvrdno kimnu glavom.
I eto …posebno mi je drago da je mudrost moga prijatelja Gϋnthera, koji odavno nije više među nama, još uvijek aktualna. Možda aktualnija nego ikada prije.
A poznanicima se neću ispričavati što sam ovo objavio, jer to je došlo upravo na njihovu inicijativu:
-Moraš to napisati! Možeš slobodno napisati naša imena. Ovo je bilo jako važno!
Kako je lijepo, slucajno pronaci ime covjeka s kojim smo u pocetku osnivanja naseg Hrvatskog kluba u Remscheidu( njemacka) imali vremena za kavicu i inicijativu, veceri vezenja narodni nosnji….
Bila su to vremena……
Pozdrav i cestitka na lijepoj prici
Evo pjesme: Ich wünsche dir Zeit Jolina 1. Ich wünsche dir nicht alle möglichen Gaben. Ich wünsche dir nur, was die meisten nicht haben : Ich wünsche dir Zeit, dich zu freuen und zu lachen, und wenn du sie nutzt, kannst du etwas draus machen. Lukas 2. Ich wünsche dir Zeit für dein Tun und dein Denken, nicht nur für dich selbst, sondern auch zum Verschenken. Ich wünsche dir Zeit, nicht zum Hasten und Rennen, sondern die Zeit zum Zufriedenseinkönnen. Simon 3. Ich wünsche dir Zeit nicht nur so zum Vertreiben, Ich wünsche, sie möge dir übrig bleiben. Als Zeit… Read more »
Dobro je Emile kada neki imaju vremena popiti i kavicu..žalosni je to, što postoji i onih..koji čovjeka uz put nemaju vremena ili ga ćak, nećeju ni pozdraviti..na taj način izostaju i razgovori i dobri prijateljski savjeti..A godinama se poznaju..neki zajednički su i djelili u mlađenačkim danima zlo i dobro..Teško je i pomisliti koliko vremena imaju sa takovim ponašanjem i za vlastitu obitelj. Jadranka i sam sam neki nemirni umirovljenik. Vi ste ovo dobro uočili..“Ich wünsche dir Zeit”. a Zeit..odnosno vrijeme..može se dobro rasporediti..kada se uvede u životnu poslovnu kalendarsku terminologiju,malo više rasporeda..svako u svoje vrijeme.Odnosno,kada se posloži kamenčiće slično kao… Read more »
Emile, ima li ova priča na njemačkom?
Ove godine sam imala jednog prvopričesnika desetogodišnjaka koji nije bio kršten, pa smo svi iz naše Prvopričesne grupe prisustvovali krštenju u sklopu nedeljne svete mise. Naš njemački svečenik me je zamolio da moja grupa ispred oltara nešto zaželi, izrecitira ili poruči dječaku. Izabrala sam pjesmu pod nazivom: “Ich wünsche dir Zeit”. Svečenik me je pitao pa što djeca tako loše stoje s vremenom? Ne znam tko se više čudio…on mom izboru ili ja njegovom pitanju. Ne samo djeca nego i mnogi umirovljenici…
Nažalost ljudi prekasno se sjete “Tri kave i perilice za suđe”…svaka čast Emile…